Opozicija u Srbiji suočava se sa problemima krtica unutar svojih redova, a poslednji događaji samo su dodatno istakli ovu situaciju. Procurele informacije o planiranim akcijama i odlascima iz stranaka samo su neki od problema s kojima se opozicija suočava u poslednje vreme. Optužbe o ubačenim elementima i navodnoj umešanosti službi bezbednosti samo su dodatno zakomplikovale situaciju unutar opozicije.
Proteklih nedelja, opozicija je organizovala niz akcija i protesta, ali gotovo sve informacije su procurele u javnost iz uskog kruga organizatora, što je izazvalo sumnje da postoje krtice unutar opozicije. Osim toga, odlasci iz opozicionih stranaka takođe su praćeni optužbama o ubačenim elementima, što je izazvalo kritike dela javnosti. Postavlja se pitanje da li opozicija ima krtice u svojim redovima ili su u čitavu situaciju umešane službe bezbednosti.
Poslednja u nizu incidenata tiče se osipanja poslaničkog kluba Stranke slobode i pravde (SSP), što je izazvalo nove trzavice unutar stranke. Optužbe su upućene bivšem potpredsedniku SSP Dejanu Bulatoviću, koji je prešao u SNS, što dodatno komplikuje situaciju unutar opozicije.
Jedan od problema na koje se nailazi je nedostatak jasne strategije unutar opozicije. Predrag Lacmanović, programski direktor agencije „Faktor plus“, ističe da nedostatak uspeha može dovesti do optužbi o krticama, ali da je važno imati jasnu strategiju. Lideri stranaka trebali bi pažljivo osmisliti svoje poteze i regrutovati ljude koji će doprineti uspehu stranke, a ne stvarati trzavice unutar nje.
Pojedini događaji, poput protesta koji su organizovani nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ukazuju na mogućnost postojanja krtica unutar opozicije. Kritike na društvenim mrežama upućene su predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je navodno unapred znao kako će izgledati protesti opozicije. Ovo je dodatno navelo na sumnje da opozicija može imati krtice u svojim redovima.
Izjave lidera opozicionih stranaka, poput Dragana Đilasa, prebacuju odgovornost na državnu bezbednost, optužujući ih za pokušaj rasturanja opozicije. Teško je sa sigurnošću tvrditi da li opozicija zaista ima krtice ili su neki u međuvremenu postali, ali situacija unutar opozicije izgleda sve složenije.
Nedavni incident u Novom Sadu, gde je policija intervenisala na protestu opozicije, takođe deluje simptomatično. Spekuliše se da je policija već bila unapred obaveštena o dolasku poslanika i odbornika opozicije. Zahtevi protestanata bili su oslobođenje uhapšenih osoba i transparentnost u istrazi o tragediji na železničkoj stanici.
U celoj ovoj situaciji, važno je sagledati širu sliku i razumeti da bez jasne strategije i koordinacije unutar opozicije, teško je očekivati uspeh. Ukoliko opozicija želi da se suprotstavi vlasti i ostvari svoje ciljeve, potrebno je eliminisati unutrašnje trzavice i raditi na jačanju zajedništva unutar stranaka. Samo tako će opozicija moći da se efikasno bori za svoje ideje i interese građana.
