Naučnici sa Instituta za poljoprivrednu genomiku u Šenženu, Kina, nedavno su otkrili fascinantne informacije o evoluciji krompira, koje su objavljene u prestižnom časopisu „Gardijan“. Ova istraživanja otkrivaju da je krompir nastao hibridizacijom između divljeg paradajza i biljke poznate kao Etuberosum pre skoro devet miliona godina. Ova saznanja mogu značajno doprineti razumevanju kako su se razvijale biljne vrste i kako su se prilagodile različitim uslovima sredine.
U istraživanju je navedeno da je divlji paradajz, koji raste u Andima, imao ključnu ulogu u stvaranju krompira. Kombinacija genetskih materijala ove dve biljke dovela je do razvoja prvih vrsta krompira. Profesor Sanven Huang je istakao da je krompir „nasledio gene od oba roditelja“, što mu je omogućilo da razvije skrobne krtole. Ove karakteristike su ključeve za njegovu nutritivnu vrednost i otpornost na ekstreme vremenskih uslova, kao što su zime i suše.
Uzgoj krompira bio je presudan za razvoj ljudske civilizacije, jer se ova biljka brzo proširila širom sveta i postala jedan od glavnih prehrambenih proizvoda. Njegova sposobnost da se adaptira na različite klime i uslove zemljišta učinila ga je važnim izvorom hrane. Ovo novo otkriće o njegovom poreklu može otvoriti vrata za dalje istraživanje i potencijalnu genetsku modifikaciju koja bi mogla poboljšati otpornost i prinos ovog važnog usjeva.
Naučnici su koristili moderne genomske tehnologije da bi identifikovali genetske sličnosti između krompira, paradajza i Etuberosuma. Analize su pokazale da su određeni geni zaduženi za razvoj skroba i otpornosti na nepovoljne uslove nastali kao rezultat hibridizacije. Ovaj proces nije samo fascinantna priča o evoluciji bilja, već pruža i važne informacije za buduće biotehnološke pristupe u uzgoju biljaka.
Na globalnom nivou, potražnja za hranom raste, a naučnici se suočavaju sa izazovima kako da obezbede hranu za sve veću populaciju. Razumevanje genetskih korena osnovnih poljoprivrednih proizvoda kao što je krompir predstavlja ključni faktor u razvoju održivih poljoprivrednih praksi i unapređenju proizvodnje hrane. Osim toga, hibridizacija kao tehnika može se primeniti i na druge usjeve kako bi se postigle slične koristi.
Etuberosum, koji je povezan sa krompirom, nije biljka koja se često susreće na tržnicama, ali njena genetska struktura može ponuditi ključne informacije za buduća istraživanja. Ova biljka prisutna je u andskim regionima Južne Amerike i ima nekoliko svojstava koja mogu biti korisna za dalje genetske manipulacije. Učenje o njenim karakteristikama može doprineti razvoju novih, otpornijih sorti krompira koje će moći podneti teške uslove uzgoja.
U svetlu ovog otkrića, naučnici se nadaju da će poboljšati ne samo krompir, već i druge poljoprivredne kulture, koristeći hibridizaciju kao sredstvo za povećanje otpornosti na bolesti i klimatske promene. Ovo istraživanje može pomoći u razvoju biljaka koje su otpornije na sušu, što je veoma važno u svetlu klimatskih promena i sve češćih ekstremnih vremenskih pojava.
Naučna zajednica pozdravlja ovo otkriće kao bitan korak ka razumevanju genetske osnove biljaka koje se koriste u ishrani. Korišćenje savremenih tehnologija i naučnih pristupa može otvoriti nove horizonte u uzgoju i proizvodnji hrane, čime se može unaprediti kvalitet života i obezbediti sigurnost hrane širom sveta. Iako je još uvek potrebno mnogo istraživanja, ovo otkriće o poreklu krompira može doneti revolucionarne promene u načinu na koji pristupamo poljoprivredi.
