Sankcije koje su Sjedinjene Američke Države uvele Naftnoj industriji Srbije (NIS) očekuje se da stupe na snagu sutra u šest sati ujutru po lokalnom vremenu. U proteklom periodu, srpske vlasti su intenzivno razgovarale sa SAD i Rusijom, kako bi pokušale da odlože sankcije. NIS, uz podršku Vlade Srbije i Mađarske, tražila je produženje roka za primenu sankcija od 90 dana. Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, potvrdila je da postoji više planova i scenarija, uključujući i onaj u kojem ne dolazi do odlaganja.
U sindikatu NIS-a su istakli da su razrađeni krizni scenariji zbog trenutne situacije. Predsednik sindikata NIS-a, Goran Takić, naglasio je da će kompanija nastaviti da radi jer je ključna za energetsku stabilnost i snabdevanje tržišta Srbije. Takođe, podsetio je na socijalnu sigurnost za više od 13.000 zaposlenih. Iako postoje problemi u poslovanju, Takić je uveren da uprava i svi zaposleni rade zajedno na njihovom rešavanju.
Jedna od najvećih briga među zaposlenima jeste neizvesnost oko budućnosti kompanije i njihovih zaposlenja. Takić objašnjava da zaposleni, iako su visoko profesionalni, osećaju pritisak zbog neizvesnosti, a građani se takođe pitaju šta će se desiti sa NIS-om. On je takođe naglasio da sindikat aktivno učestvuje u svim dešavanjima vezanim za sankcije, te da nikada nije spomenuta opcija prinudnog odmora.
Uprkos tome, Takić ukazuje na činjenicu da od sutra može doći do blokade od strane nekih banaka. Fogoveli su preduzete mere da se obezbedi isplata zarada na vreme, pa su februarske plate već isplaćene unapred. Sledeća isplata za mart planirana je do 10. aprila, a Takić se nada da će problemi biti rešeni do tada.
Takić je naglasio da je od suštinskog značaja da NIS nastavi sa radom jer zavisi od nje ne samo kompanija, već i država. Očekuje se da će sutra biti poznato više informacija o eventualnim daljim merama, a sindikat planira da deluje prema razrađenim scenarijima.
Broker Branislav Jorgić upozorava da se, u slučaju kada sankcije stupe na snagu, mogu pojaviti problemi u međunarodnom platnom prometu, što bi uticalo na plaćanje robe koja se preuzima od NIS-a. U domaćem platnom prometu, međutim, postoje napori saradnje državnih organa i domaćih banaka kako bi se obezbedio normalan rad na domaćem tržištu. To bi moglo uključivati plaćanja karticama, što je ključno za nastavak poslovanja kompanije.
Jorgić takođe napominje da je malo verovatno da će NIS biti skinut sa liste firmi koje su pod sankcijama, osim ako ne dođe do selektivnog odobravanja određenih operacija za njeno poslovanje. Trgovanje akcijama NIS-a na berzi je privremeno obustavljeno, što dodatno dovodi u pitanje situaciju na tržištu. U tom kontekstu, postavlja se pitanje šta će se desiti sa pravima malih akcionara, koju bi država mogla da zaštiti kupovinom akcija od onih koji žele da prodaju.
Prema informacijama dobijenim od Jorgića, od preuzimanja kompanije do kraja 2023. godine, NIS je ostvario profit od oko 3,2 milijarde dolara. Od ovog iznosa, 2,4 milijarde investirano je u modernizaciju infrastrukture i poboljšanje kvaliteta proizvodnje i distribucije nafte.
S obzirom na sve navedeno, situacija oko sankcija NIS-u ostaje neizvesna, a ključno je da kompanija pronađe odgovarajuće rešenje kako bi osigurala nastavak poslovanja i stabilnost zaposlenih. U narednim danima će se ispostaviti kako će se dalje kretati situacija, dok su svi akteri svesni ozbiljnosti trenutne krize.
