Iako izgleda da se situacija na Kosovu razrešava, ona zapravo ulazi u sve dublju krizu. Od aprila, Priština nije uspela da konstituše svoje parlamenta, a to je podstaknulo oštre političke igrice. Naime, jučerašnji pokušaj, koji je bio 55. po redu, ponovo nije uspeo, uprkos tome što je Aljbina Kurtija stranka „Samoopredeljenje“ predložila novu kandidatkinju za predsednicu Skupštine. U isto vreme, Ustavni sud je naložio da se proces mora završiti u roku od 30 dana, ali stručnjaci se pitaju kakve će biti posledice ukoliko se taj rok ne ispuni.
Analitičari primete da je premijer Kurti očigledno uključio strategiju korišćenja trenutne političke krize da oslabiti opoziciju. Ognjen Gogić, politički analitičar, ocenjuje da su trenutne posledice nejasne i da li uopšte postoji motivacija za hitnu promenu. Prema njegovom mišljenju, Samoopredeljenje možda pokušava da izabere kandidata kojega opozicija neće podržati, kako bi se onda moglo prebaciti na opstrukciju.
Identifikovane su četiri moguće opcije za rešenje krize. Prva je da se izabere kandidat iz Samoopredeljenja, druga da se izabere predstavnik manjina, treća da se izabere kandidat opozicije kako bi oni učestvovali u vlasti, a četvrta da kriza nastavi do lokalnih izbora održanih u oktobru. Prema Gogiću, postoji mogućnost da se medjunarodni akteri uključe i pokušaju da posreduju oko izbora „manje spornog kandidata“.
U međuvremenu, Ismet Krieziju, izvršni direktor Kosovskog demokratskog instituta, kritikuje predlog Donike Gervale za predsednicu Skupštine kao nedovoljno ozbiljan korak ka rešenju krize. On smatra da se Samoopredeljenje igra „igrama živaca“ sa opozicijom, što dodatno otežava situaciju.
Situacija na Kosovu postaje još komplikovanija zbog odsustva jasne koalicije. Skelјzen Maljići, još jedan analitičar, ukazuje na to da je teško ostvariti većinu sa strankama manjina, što bi moglo dovesti do saveza sa Demokratskom partijom Kosova. To bi pak značilo preispitivanje Kurtijeve politike, s obzirom na to da je bio protiv ovog oblika vlasti u prošlosti.
U vremenu kada se bliže lokalni izbori, koji se održavaju u oktobru, Kurti se suočava sa rizikom gubitka podrške, s obzirom na to da su prošli izbori prošli loše za njegovu stranku. Maljići naglašava da bi ova politička kriza mogla dodatno osvestiti birače i uticati na rezultate na lokalnim izborima. U prethodnim izborima, Kurtijeva stranka je dobila više od 50% glasova, ali mnogi smatraju da je značajan deo tih glasova došao od koalicijskog partnera, čime bi mogao da bude doveden u pitanje legitimitet njegove vlasti.
S obzirom na trenutnu situaciju, opozicija aktivno nastavlja sa kritikama. Predsednik Demokratske partije Kosova Memlji Krasnići jedva čeka da vidi confirmacije iz Samoopredeljenja o kandidatu koji bi imao podršku poslanika. Krasnići nastavlja da veruje da su u stranci čak i dalje spremni da podrže kandidata, ali sa jasnim uslovima da osoba ne bude deo Kurtijeve vlade.
Priština se suočava s jednim od najtežih političkih momenata u svom razvoju, a izbori u oktobru bi mogli doneti nove prepreke ili možda određene promene. S obzirom na brzo promenljive političke dinamičke, jasno je da je neophodno naći put prema stabilnosti, što se trenutno pokazuje kao veoma težak zadatak. Dok analitičari predviđaju da ćeću rezultati lokalnih izbora postati ključna karika za dalji razvoj situacije, ostaje otvoreno pitanje kako će se proces dalje odvijati i ko će imati ključnu reč u oblikovanju budućnosti Kosova.
