Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva BiH, izjavila je danas da su prvih šest meseci 2023. godine bili obeleženi krizom izazvanom, kako je naglasila, nedejtonskim i neustavnim postupcima Kristijana Šmita, visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Ova izjava se javlja u kontekstu nadolazeće debate u Savetu bezbednosti UN, gde će Šmit predstaviti svoj izveštaj.
U svom obraćanju na platformi Iks, Cvijanović je ukazala na to da bi opis situacije koji ona pruža bio „puno relevantniji“ od onoga koji Šmit nudi u svom izveštaju. Ovim je želela da skrene pažnju na, kako ona smatra, nepravilnosti i nepravde koje su se pojavile usled Šmitovih odluka.
Osnovne tvrdnje iz Šmitovog izveštaja fokusiraju se na političku krizu koja je proizašla iz akcija Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske. Dodik je, prema Šmitovim rečima, svojim postupcima doprineo destabilizaciji i izazivanju tenzija unutar BiH. U ovom kontekstu, treba napomenuti da su stavovi o Dodikovim akcijama veoma polarizovani, a različite strane u BiH imaju različita viđenja i tumačenja njegovih postupaka.
Cvijanović se, međutim, ne slaže sa tumačenjem situacije koje dolazi iz izveštaja Šmita. Ona naglašava da su mnogi od tih poteza koje je Šmit označio kao destabilizirajuće zapravo reakcija na njegovu politiku i odluke koje su dovele do pogoršanja situacije. U njenoj analizi, Šmit kao visoki predstavnik ima ključnu ulogu u oblikovanju političkog okruženja, ali su njegove odluke, prema Cvijanović, često nalazile odjek u neustavnim i nedejtonskim delovanjima.
Na ovom mestu se može izneti i pitanje legitimiteta Šmita kao visokog predstavnika. Mnogi u BiH, uključujući i Cvijanović, smatraju da su njegove ovlasti preširoke i da prečesto koristi svoj autoritet na način koji može narušiti ravnotežu između konstitutivnih naroda. S druge strane, pristalice Šmita smatraju da njegovu ulogu opravdavaju potreba za stabilnošću i smanjenjem tenzija unutar društva.
U razgovorima o BiH često se spominje i pitanje unutrašnjih odnosa između tri konstitutivna naroda: Bošnjaka, Hrvata i Srba. Situacija u BiH je komplikovana, a tradicionalne tenzije se ponovo aktuelizuju, zbog čega svaka promena u političkoj konstrukciji može izazvati nepredvidljive reakcije. Cvijanović je ukazala i na to da bi konstruktivniji dijalog mogao doprineti deeskalaciji tenzija, ali smatra da trenutni pristupi, uključujući intervencije Šmita, često otežavaju situaciju.
Mnogi analitičari tvrde da je za stabilizaciju BiH neophodno utvrditi jasne principe interakcije između različitih nivoa vlasti i potencijalno reformisati okvir iz kojeg dolaze ovlasti visokih predstavnika, kako bi se osiguralo da ne dođe do zloupotreba ili prekomernog autoriteta. Ova rasprava je posebno značajna u svetlu sve većih nesuglasica između entiteta, a posebno između Republike Srpske i Federacije BiH.
U budućim razgovorima o BiH, temo će sigurno biti i pitanje budućnosti visokog predstavnika i njegovih ili njenih ovlašćenja. Mnogi u BiH smatraju da je neophodno uspostaviti ravnotežu između međunarodnog nadzora i domaće autonomije, kako bi se osiguralo da svi narodi imaju jednake prilike i da ne dođe do marginalizacije bilo kojeg od njih.
U zaključku, situacija u Bosni i Hercegovini ostaje kompleksna i dinamična. Kristijan Šmit i njegovi potezi izazivaju brojne reakcije, a stavovi se često rukuju između onih koji zagovaraju međunarodnu intervenciju i onih koji se bore za veću autonomiju domaćih vlasti. Cvijanovićeve izjave samo su jedan deo šireg dijaloga o budućnosti zemlje i njenom smeru, gde se traže rešenja koja bi mogla doneti dugotrajni mir i stabilnost.
