Šef UN-ove agencije za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA) Filip Lazarini izneo je ozbiljno upozorenje povodom izraelskog plana koji predviđa preseljenje značajnog broja Palestinaca u kampove u blizini granice s Egiptom. Ovaj predlog, kako je Lazarini naglasio, imao bi teške posledice za palestinsko stanovništvo, a u njegovom tekstu nazvanom „Druga Nakba?“ objašnjava se kako bi ovo moglo dovesti do stvaranja masovnih koncentracionih logora.
Pojam „Nakba“ se odnosi na događaje iz 1948. godine kada je oko 700.000 Palestinaca proterano prilikom osnivanja izraelske države. Lazarini smatra da bi preseljenje Palestinaca u kampove bilo ponavljanje te istorijske tragedije, čime bi se iznova stvorilo prisilno raseljavanje koje bi trajalo kroz generacije. On je istakao da bi ovakav razvoj događaja uništio nade Palestinaca za normalan život i stabilnu budućnost u sopstvenoj zemlji.
U svom saopštenju, Lazarini je naglasio: „Ne možemo da ćutimo i budemo saučesnici u tako velikom prisilnom raseljavanju.“ On je dodatno ukazao na to da je jedini održiv put ka miru trajni prekid vatre, oslobađanje talaca, obezbeđivanje dostojanstvene i kontinuirane humanitarne pomoći, kao i iskrena posvećenost rešenju kroz koncept dve države.
Prethodno je izraelski ministar odbrane Izrael Kac predstavio plan za premeštanje do 600.000 stanovnika Gaze u novu „humanitarnu zonu“ u razorenu oblast Rafu. Taj plan obuhvata strogu kontrolu nad kampom, uključujući provere na ulazu kako bi se sprečilo da pripadnici Hamasa uđu, dok bi izlaz bio ograničen od strane izraelske vojske. Krajnji cilj ovog plana jeste premeštanje cele populacije Pojasa Gaze, koja broji oko 2,1 miliona ljudi.
Reakcije na ovaj plan ne izostaju. Mnogi aktivisti i organizacije za ljudska prava smatraju da bi ovakvo preseljenje dodatno pogoršalo već tešku humanitarnu situaciju u Gazi. Od 2007. godine, kada je Hamas preuzeo kontrolu nad Pojasem, stanovništvo je suočeno sa brojnim preprekama, uključujući ekonomsku blokadu, nedostatak osnovnih potrepština i zdravstvenih usluga.
Povećana tenzija između Izraela i Palestine, naročito zbog vojnog sukoba i političkih razmirica, čini situaciju još kompleksnijom. Mnogi analitičari veruju da bi ovakav plan mogao izazvati dalju eskalaciju sukoba i produbiti patnju stanovništva.
Odnos međunarodne zajednice prema ovim događajima takođe se postavlja na ispit. Mnogi se pitaju kakve će korake učiniti UN i druge međunarodne organizacije kako bi zaštitili palestinske civile i osigurali njihova prava. Lazarini je naglasio da je bitno da međunarodna zajednica reaguje proaktivno i da ne dozvoli ponavljanje stradanja iz 1948. godine.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti i humanitarnu situaciju u Pojasu Gaze, koja je već sada na rubu katastrofe. S obzirom na stalne sukobe i ograničenja koja su na snazi, mnogi stanovnici se suočavaju sa glađu, nedostatkom medicinske pomoći i osnovnih uslova za život.
Na kraju, u svetlu ovih dešavanja, pozivi za mir i rešenja koja bi vodila ka stabilnosti u regionu postaju sve hitniji. Očigledno je da su potrebni hitni koraci kako bi se zaštitili civilni životi i obezbedile osnovne ljudske potrebe Palestinaca. A ako se plan o preseljenju realizuje, suočićemo se sa posledicama koje bi mogle izazvati ozbiljne humanitarne krize.
