Iako proizvođači hrane često reklamiraju proizvode kao visokokvalitetne, istina je da potrošačima nedostaju prave informacije o kvaliteti hrane koju konzumiraju. Pokret potrošača Beograda do 2011. godine sprovodio je istraživanja o ispravnosti i kvalitetu proizvoda, označavajući firme „imenom i prezimenom“ u slučaju neispravnosti. Međutim, ovakva istraživanja su prekinuta, a nedostatak preciznih informacija o kvalitetu hrane postaje sve izraženiji problem. Svetska zdravstvena organizacija navodi da skoro svaka deseta osoba oboli od pokvarene hrane, pri čemu oko 420.000 ljudi izgubi život svake godine.
Nacionalna organizacija potrošača Srbije ističe da kontrola hrane postaje sve važnija tema, s obzirom na porast broja obolelih od hrane koja ne ispunjava bezbednosne standarde. Inspekcije uglavnom reaguju na prijave potrošača ili Uprave carine, a pravila o objavljivanju imena proizvođača ili brenda odgovornih za neispravnost su nejasna. Dok je kontrola hrane od vitalnog značaja, činjenica je da su se ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta hrane smanjila nakon obustave sprovođenja skupih analiza.
Procenjuje se da se trećina proizvedene hrane globalno baci, a nedostatak preciznih informacija o datumima isteka roka trajanja dodatno komplikuje situaciju. Mesni proizvodi i mlečni proizvodi najčešće su prijavljivani za proveru kvaliteta, pri čemu se često primećuju nedostaci u deklaracijama proizvoda. Odluka da se zaštiti ime proizvođača može imati ozbiljne posledice, ali može i motivisati potrošače da se informišu o kvalitetu proizvoda pre kupovine.
Iako je kontrola hrane postala ključna tema, nedostatak transparentnosti u informacijama o kvalitetu hrane i odgovornosti proizvođača ostaje izazov za potrošače. Postojeći propusti u kontroli i nedostatak preciznih informacija o kvalitetu hrane mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje potrošača. Važno je da nadležne institucije preduzmu adekvatne mere kako bi se obezbedila bezbednost hrane koju svakodnevno konzumiramo.
