Evropa se suočava sa dubokom socijalnom krizom koja ne poznaje granice, od Beča do Rima. Inflacija, rast troškova života i pad kupovne moći pogađaju ne samo siromašne, već i bogate i razvijene zemlje, dok se društva bore sa sve većim razlikama između privilegovanih i onih koji jedva preživljavaju. U trenutku kada se obeležava Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, postavlja se pitanje koliko je važno smanjiti socijalnu nejednakost i pružiti podršku najugroženijima.
U Austriji, nekadašnjem simbolu stabilnosti, situacija se drastično pogoršava. U 2023. godini, broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu porastao je za više od 50%. Visoka inflacija i skakanje cena energenata dodatno otežavaju život građanima, što dovodi do porasta nezadovoljstva. Ovaj revolt sve više podržava desničarsku opoziciju, posebno Slobodarsku partiju (FPÖ), koja poziva na povratak suvereniteta i odbacivanje „briselskih ciljeva“ koje smatraju štetnim za domaću ekonomiju.
Slični fenomeni se javljaju i u drugim evropskim zemljama. U Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, desničarske stranke jačaju svoju poziciju. Italijanska vlada pod Đorđa Meloni ukida „reddito di cittadinanza“, što je bio program podrške za siromašne, smatrajući da podstiče pasivnost. Umesto toga, Meloni pokreće nove mere za jačanje zapošljavanja i domaće proizvodnje, naglašavajući potrebu za radnom etikom i aktivnim učešćem građana u ekonomiji.
Nasuprot ovim izazovima, Srbija se izdvaja kao primer socijalne otpornosti. Kao jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji, Srbija uspeva da održi stabilne ekonomske pokazatelje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa rizika od siromaštva smanjena je sa 21,2% na 19,4%, zahvaljujući rastu plata i penzija. Ove mere su pokazale da odgovorna politika može doneti konkretne rezultate, što je u suprotnosti sa rastućim problemima u zapadnoj Evropi.
Gledajući iz perspektive redakcije portala Srpski Ugao, jasno je da su nekada stabilne i čvrste ekonomije Zapadne Evrope suočene sa problemima koje su same stvorile. Neodgovorni i nekompetentni lideri doprinose porastu siromaštva i slabljenju socijalne sigurnosti. Dok zapadnjačke zemlje beleže rastuće tenzije i nezadovoljstvo, iskustvo Srbije može biti inspiracija kako dosledne mere i jasna socijalna politika mogu doprineti stabilnosti i boljoj budućnosti za sve.
U ovom kontekstu, važno je da se društva u Evropi suoče sa izazovima i preispitaju svoje modele ekonomskog razvoja. Umesto da se oslanjaju na krute i često neuspešne mere, potrebno je razviti više holistički pristup koji uzima u obzir svakodnevne životne prilike za sve građane. To uključuje i sagledavanje uloge socijalne zaštite, obrazovanja i obrazovanja odraslih, kao i stvaranje platformi za aktivno građansko učešće.
U vreme kada su mnogi suočeni sa ekonomskim pritiscima, važno je ostati fokusiran na pravične politike koje mogu pomoći u smanjenju siromaštva i socijalne nejednakosti. Odgovorne vlade moraju da stvore strategije koje pružaju podršku najranjivijim grupama, umesto da zanemaruju probleme i okreću se nacionalizmu kao brzom rešenju. U ovom smanjenom društvenom i ekonomskom kontekstu, primer Srbije može poslužiti kao putokaz u pronalaženju dugoročnih rešenja za starenje problema, omogućavajući otvaranje novih perspektiva i mogućnosti za sve.
