Viši sud u Beogradu nedavno je doneo prvostepenu presudu u sklopu parničnog postupka koji su pokrenuli članovi porodice Adriane Dukić, mlade devojke koja je tragično ubijena 3. maja 2023. godine u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Tužba je podneta protiv Koste Kecmanovića, Vladimira Kecmanovića, Miljane Kecmanović, kao i protiv škole, Ministarstva prosvete i države Srbije, tražeći isplatu odštete.
Prema presudi, Kecmanovići i škola su solidarno obavezani da isplate ukupno 46.884.000 dinara, što je otprilike 400.000 evra, na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova. Svaki član porodice Dukić, uključujući roditelje, brata i sestru, dobija po 10 miliona dinara zbog smrti bliskog lica, kao i dodatnih 1.721.000 dinara na ime naknade za pretrpljeni strah.
Međutim, sud je odbio zahteve porodice Dukić prema Republici Srbiji i njenim ministarstvima za dodatnu odštetu. Odbijeni su zahtevi za 10 miliona dinara po osobi zbog duševnih bola, kao i iznos od 1.721.000 dinara za pretrpljeni strah, uz obrazloženje da nije utvrđena odgovornost države. Takođe, sud nije prihvatio zahtev za dodatnih 5 miliona dinara zbog smanjenja životne aktivnosti tužilaca.
Presudom je utvrđeno da je Kosta Kecmanović odgovoran za smrt Adriane Dukić, s obzirom na to da je bio sposoban za rasuđivanje u trenutku izvršenja krivičnog dela. Dodatno, utvrđeno je da su njegovi roditelji, Miljana i Vladimir Kecmanović, bili odgovorni zbog lošeg vaspitanja i neprihvatljivih porodičnih okruženja, pozivajući se na primere loših navika i ponašanja koje su preneli na svog sina.
U obrazloženju presude, naglašeno je da je Kosta koristio vatreno oružje koje je pripadalo njegovom ocu, te je sam čin pušenja oružja bio prethodno vežban u streljani. Očevi postupci predstavljaju nedostatak odgovornosti, dok majka nije preduzela potrebne mere da bi sprečila upotrebu oružja od strane svog sina.
Škola „Vladislav Ribnikar“ takođe je bila deo postupka, a sud je smatrao da u ovim situacijama postoje propusti s njihovog kraja. U procesu je utvrđeno da su zaposleni u školi trebali preduzeti mere u cilju identifikacije problema u ponašanju i duševnom zdravlju učenika pre nego što dođe do tragičnog događaja.
Kada je reč o odgovornosti države, sud je naveo da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije postupalo nezakonito. Uredni inspekcijski nadzor nad školom nije pokazao nepravilnosti, a u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova nije bilo propusta u vezi sa nabavkom oružja od strane Vladimira Kecmanovića.
U konačnici, sud je presudio da su Kosta, Miljana i Vladimir Kecmanović solidarno odgovorni za pretrpljenu nematerijalnu štetu koju su Dukići doživeli, dok su zahtevi protiv države bili neosnovani. Odluka suda može se žaliti Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 15 dana od prijema presude.
Tragičan slučaj Adriane Dukić ostavio je dubok trag u javnosti, ističući potrebu za revizijom vaspitnih metoda i odgovornosti obrazovnih institucija i društva uopšte. Presuda koja je doneta uticaće na mnoge aspekte pravne odgovornosti i društvene svesti o pitanjima nasilja, mladih i zaštite slabijih. Kako će se odvijati dalji pravni procesi i reakcije javnosti, ostaje da se vidi.
