Od korona virusa do kraja 2023. godine preminulo je ukupno 18.307 pacijenata u Srbiji, dok su podaci o novim slučajevima za 2024. još uvek nepoznati. Tokom pet godina epidemije, Srbija je zabeležila sedam talasa infekcije, od kojih je najteži bio onaj uzrokovan omikron varijantom u januaru i februaru 2022. godine. U isto vreme, alfa i delta varijante izazvale su najveći broj hospitalizacija i smrtnih ishoda u zimskom i prolećnom periodu 2021. godine. Tokom ovog perioda, pojavili su se i ostali sojevi virusa, uključujući beta, gama i flirt.
Pandemija je ostavila dubok trag ne samo na zdravstvo, već i na svakodnevni život građana. Ključni termini iz ovog doba poput „policijski čas“, „lokdaun“, „vanredno stanje“ i „socijalna distanca“ sada zauvek ostaju u sećanju ljudi. Krizni štabovi i redovne konferencije za štampu postali su deo dnevne rutine, dok su građani širom Srbije odavali počast zdravstvenim radnicima aplauzima u 20 sati.
Prema zvaničnim podacima, do 25. avgusta 2024. godine registrovano je ukupno 2.616.785 slučajeva pozitivnih na korona virus, a testirano je više od 13 miliona ljudi. Smrtnost nije zaobišla ni zdravstvene radnike, a među njima je bio i patrijarh Irinej, koji je izgubio bitku sa virusom.
Pandemija je zvanično započela u Srbiji 6. marta 2020. godine, kada je prvi slučaj zaraženosti potvrđen kod muškarca iz Bačke Topole, koji je postao „nulti pacijent“. Iako su pojedini stručnjaci tvrdili da je virus u Srbiju stigao ranije, zvanična dijagnostika počela je u martu kad su u zemlji počele prve mere opreza i uvođenja restrikcija. Ministri su tada naglasili da će se preduzeti sve mere kako bi se sprečilo širenje virusa, uključujući zabranu ulaska iz ugroženih područja.
U martu su uvedene prve mere, uključujući i otkazivanje školskih ekskurzija i privremeno zatvaranje avio-kompanija za letove ka Italiji. Kako je epidemija napredovala, tako su i mere postajale sve restriktivnije, pa je 15. marta proglašeno vanredno stanje, zatvorene su sve obrazovne institucije, a građani su u obavezi da poštuju nove zdravstvene preporuke.
Policijski čas je prvobitno uveden 18. marta, sa strogo ograničenim kretanjem, posebno za starije osobe. Građani su prvi put aplaudirali zdravstvenim radnicima u 20 sati tog dana, što je postalo simbol solidarnosti. Ministar zdravlja proglasio je epidemiju 19. marta, a prva smrt zabeležena je 20. marta, dok su kasnije mere nastavile da se pooštravaju, uključujući produženje policijskog časa i lockdown.
Kako su meseci prolazili, praćene su dramatične situacije, sa stotinama novih slučajeva i preminulih. U prilog tome, u aprilu su se pojavili alarmantni izvešti o situaciji koja se pogoršavala, a gradovi su prolazili kroz višednevni karantin za vreme Uskrsa. U junu 2020. vanredno stanje je ukinuto, ali su mere predostrožnosti ostale na snazi.
Tokom leta i jeseni 2022. godine, sa opadanjem broja zaraženih, mnoge od restriktivnih mera su ukinute. Ipak, četvrti talas infekcije, uzrokovan delta sojem, ponovo je doveo do rigoroznijih mera i certificiranja vakcinacije, što se nastavilo kroz 2023. godinu.
S obzirom na sve što je prošla Srbija tokom epidemiološke krize, ministar zdravlja najavio je kraj epidemije 15. februara 2025. godine. Ova odluka označila je zvanični završetak jednog veoma izazovnog poglavlja u zdravstvenom sistemu zemlje, ali i promenu u načinu kako se društvo suočava sa zdravstvenim krizama. Svaki novi dan donosi nadu za bolju budućnost i povratak normalnom životu, iako se sećanja na izazove sa kojima smo se suočili neće nikada biti zaboravljena.
