U Srbiji je skoro dve godine, zbog pandemije korona virusa, na snazi bila kombinovana i onlajn nastava, a posledice ovog oblika obrazovanja osećaju se i danas. Prema istraživanju koje je sprovelo Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, većina nastavnika nije zadovoljna rezultatima nastave na daljinu i smatra da je ona ostavila negativan uticaj na učenike. Mnogi nastavnici su poručili da je životni proces učenja, te da bi trebalo da se vrate tradicionalnom obliku nastave.
Kombinovana nastava, koja je počela u martu 2020. godine, podrazumevala je rad od kuće putem video platformi, a nastavnici su se suočili sa izazovima prenošenja znanja u digitalnom formatu. Osobe koje su najviše pogođene ovim sistemom su one koje su tek započele osnovno ili srednje obrazovanje, jer su se nove grupice učenika upoznavale isključivo putem aplikacija i digitalnih kanala.
Godišnji rezultati na maloj maturi i prijemnim ispitima za fakultete jasno su pokazali da su se mnogi učenici, čak i oni koji su dosad imali izvanredne ocene, suočili s neuspehom. Ove generacije su imale teškoće da se adaptiraju na nove uslove učenja, a manipulacija sa ocjenama tokom pandemije dodatno je dovela u pitanje njihovu validnost.
Darko Eger, predsednik Aktiva direktora škola Novog Beograda, ističe da su najviše negativne posledice video u učenicima koji su i ranije imali problema sa učenjem. On naglašava da je onlajn nastava negativno uticala na sistematizaciju gradiva, jer učenici nisu imali organizovan način nastave kao što je to slučaj u učionici. Mnogi su se roditelji angažovali kako bi pomogli deci da prolaze kroz zadatke, što je dodatno umanjilo kvalitet znanja.
Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola upozorava na to da je onlajn nastava značajno narušila odnos među učenicima, nastavnicima i međusobnu saradnju. Učenici su izgubili važan deo socijalne interakcije koja je bitna za njihovo obrazovanje. Smatra se da su najlošiji rezultati na prijemnim ispitima zabeleženi kod učenika iz specijalizovanih odeljenja.
Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, smatra da pandemija ne sme biti izgovor za loše rezultate, čak iako su posledice postojale. Naglašava značaj ličnog angažovanja učenika i njihove odgovornosti prema obrazovanju. Markov ukazuje na to da su neki od bivših učenika sa odličnim ocenama propustili priliku da se adekvatno pripreme za prijemne ispite.
Professor Borko Petrović iz Paraćina, koji je proglašen za najboljeg edukatora na svetu, deli slična iskustva. On ukazuje na to da su poslednje generacije učenika došle sa manjim nivoom znanja nego ikada ranije, te da je evidentna praznina u osnovnim predmetima. Ove nedostatke je bilo potrebno brzo kompenzovati, što često uključuje snižavanje kriterijuma ocenjivanja, što nije dobro za budućnost učenika.
On naglašava da su učitelji morali da se prilagođavaju potrebama novih generacija, a često su se susretali sa nedisciplinom i prazninama u znanju. Petrović ističe da je važno iznositi istinu o stanju u obrazovanju i suočiti se s posledicama online nastave.
Na kraju, sva ova iskustva ukazuju na potrebu za ozbiljnim razmišljanjem o budućnosti obrazovanja u Srbiji, jer tehnologija sama po sebi ne može zameniti neposrednu interakciju između učenika i nastavnika. Svi uključeni u obrazovni sistem se moraju posvetiti razvoju novih strategija kako bi se nadišli problemi koje je izazvala pandemija.
