U prestoničkim srednjim stručnim školama koje se fokusiraju na obrazovanje budućih zanatlija, klupe su konačno počele da se popunjavaju. Iako na nekim školskim profilima učionice i dalje deluju poluprazno, primećuje se rastuće interesovanje među malim maturantima. Prema podacima Foruma srednjih stručnih škola Beograda, broj učenika koji su se upisali u ove škole u proteklom upisnom roku povećao se za petinu.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda, naglašava da je upis učenika na zanate koji su ranije bili zanemareni, ali su potrebni privredi, značajan korak napred. Ovaj trend delimično se pripisuje smanjenju broja mesta u srednjim školama, jer su se izmenama prosvetnih zakona smanjila odeljenja na 28 učenika.
„U ovoj godini imamo oko 20% više učenika nego prethodne godine koji su upisali srednje stručne škole. Nakon dužeg vremena, primećujemo povećan broj učenika u građevinskoj, kožarskoj, poljoprivrednoj, mašinskoj i brodarskoj struci,“ rekao je Antić. Iako su brojevi i dalje mali, ovo se smatra pozitivnim napretkom, a očekivanja su da će naredne godine još veći broj učenika odlučiti da se upiše.
Antić je dodao da su afirmativne mere države u vezi sa dualnim obrazovnim profilima takođe doprinele porastu interesovanja za određene škole. Ovi profili pripremaju učenike da se odmah nakon završetka školovanja zaposle. Nastavni programi su prilagođeni potrebama tržišta rada i fokusiraju se na razvoj preduzimljivosti, inovativnosti i kreativnosti učenika.
Jedan od ključnih aspekata dualnog obrazovanja je i finansijska podrška koju učenici dobijaju. „Učenici prve godine dualnog obrazovanja primaju nadoknadu od 5.000 dinara mesečno. Pored toga, mnoge kompanije nude dodatne isplate, pa učenici mogu da zarade i do 30.000 dinara,“ istakao je Antić.
Osim finansijske koristi, najvažniji benefit ovog modela obrazovanja je sticanje znanja i veština koje pomažu učenicima da se zaposle u kompanijama u svojim sredinama. „Srednja škola treba da osposobi učenike za život, da imaju sposobnost da se nose sa konkretim situacijama, a ne da generacije dece izlaze iz školskih klupa nesposobne da se brinu o sebi,“ dodao je Antić.
On je takođe naglasio da bi učenici, koji žele da nastave školovanje, imali mogućnosti da se upišu na više škole i fakultete. Država je ponudila brojne beneficije za đake koji se odlučuju za dualne obrazovne profile, što se smatra pozitivnim korakom u pravcu unapređenja strukovnog obrazovanja.
Ipak, Antić smatra da bi trebalo uvesti još više praktične nastave i ispuniti obećanja o povećanju nadoknade za učenike na 70% od minimalne zarade. Kao primer uspešnog modela dualnog obrazovanja navodi Nemačku i Austriju, gde đaci u srednjim stručnim školama imaju i do 700 časova praktične nastave tokom školovanja.
Povećano interesovanje za srednje stručne škole može biti značajan korak u pravcu smanjenja deficita kvalifikovane radne snage u Srbiji, gde su majstori svih profila sve traženi. Ako se trenutni trend nastavi, postoji nada da će se situacija na tržištu rada poboljšati, a mladi ljudi moći da pronađu zaposlenje u vlastitim zajednicama.
Na kraju, važno je napomenuti da se promene u obrazovnom sistemu i dalje razvijaju, a želja za obrazovanjem među mladima se polako vraća. U narednim godinama, sa pravim merama i strategijama, budućnost strukovnog obrazovanja u Srbiji može postati svetlija.
