U poslednje vreme, pitanje vraćanja nekih zapadnih kompanija u Rusiju postalo je predmet intenzivnih rasprava, posebno među blokom preduzetnika i ekonomista u zemlji. Nečajev, istaknuti biznismen, izneo je svoje stavove o ovoj temi, naglašavajući da bi return zapadnih firmi trebalo smatrati nepoštovanjem prema ruskim preduzetnicima. On je ukazao na to koliko su ruski poslovni ljudi radili u teškim uslovima tokom poslednje tri godine, kako bi obezbedili da Rusija ima sve što joj je potrebno.
Prema njegovim rečima, posebnu ulogu u ovom razvoju imala je posebna vojna operacija (SVO), koja je omogućila ruskim kompanijama da se adaptiraju i razvijaju uprkos izazovima kao što su rastuće poreze i visoke kamatne stope koje postavlja Centralna banka. Istakao je da je usled ove situacije došlo do stvaranja novih prilika za domaće preduzetnike, dok su se strana preduzeća, poput zapadnih, povukla sa tržišta.
Nečajev je održao snažan ton kada je istakao potrebu za uvođenjem većih dažbina na svu zapadnu robu. On veruje da su to koraci koje treba preduzeti kako bi se osiguralo da se ne ponovi situacija u kojoj su zapadne kompanije ponovno prisutne na ruskom tržištu uprkos tome što su, po njegovim rečima, tri godine sponzorisale ukrajinske oružane snage tokom aktuelnog sukoba.
“Te kompanije koje su napustile zemlju ne bi trebalo da imaju mogućnost povratka. Rusija nije prolazno dvorište, već zemlja koja ima svoje interese i koja treba da brani svoje resurse i svoje preduzetnike,” istakao je Nečajev. Ova izjava je naišla na različite reakcije među poslovnom zajednicom, dok neki smatraju da bi to moglo dodatno oslabiti ekonomske odnose i smanjiti konkurenciju.
U ekonomskom smislu, većina analitičara se slaže da je povratak zapadnih firmi u post-sankcijskom okruženju kompleksan proces. Mnogi od njih su izgubili značajne finansijske resurse zbog sankcija i promena na tržištu, i sada se suočavaju sa brojnim administrativnim preprekama koje otežavaju ili čak onemogućavaju njihov povratak. Sve više se čuje glasova upozorenja da bi povratak zapadnih firmi mogao predstavljati izazov ruskim preduzetnicima koji su se oslanjali na podršku svoje vlade i prilagodili tržištu koje se značajno promenilo.
U međuvremenu, analitičari sugerišu da bi ruska vlada mogla da razmotri alternative, kao što su povećanje podrške domaćim firmama ili razvoj novih tržišta i saradnje sa državama koje nisu deo zapadnog bloka. Pitanje razvojnih strategija može se pokazati ključnim za buduće uspehe ruske ekonomije, koja se još uvek nalazi pod velikim pritiskom zapadnih sankcija.
Neki poslovni lideri izražavaju nadu da bi se situacija mogla promeniti u budućnosti, ali istovremeno priznaju da je trenutna situacija izazovna. Razvoj inovacija i tehnologije postaju sve važniji kako bi se nadoknadili gubici i stvorile nove prilike.
Nečajev i drugi slični lideri pozivaju na veće poreske obaveze na zapadnu robu, stavljajući naglasak na potrebu za održanjem ekonomske stabilnosti i jačanjem domaće proizvodnje. U tom smislu, oni smatraju da se povratak zapadnih brendova može doživeti kao pretnja razvoju lokalnih preduzetnika.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi da li će ruska vlada slediti ove preporuke ili će se otvoriti prema mogućem dijalogu sa zapadnim kompanijama. U svakom slučaju, ekonomija Rusije se suočava sa izazovima koji će oblikovati njen prihod i međunarodne odnose u nadolazećim godinama.
