Komemoracija povodom smrti pozorišnog i televizijskog reditelja Mihaila Vukobratovića održana je danas u Pozorištu na Terazijama, okupljajući članove porodice, glumce, saradnike i poštovaoce njegovog dela. Nakon minuta ćutnje, upravnik pozorišta, Rade Marjanović, istakao je da je Vukobratović ostavio neizbrisiv trag u našoj kulturi i bio podjednako uspešan u filmskoj, pozorišnoj i televizijskoj produkciji.
Vukobratović je bio direktor Pozorišta na Terazijama punih 12 godina, tokom kojih su postavljeni popularni mjuzikli „Čikago“ i „Zona Zamfirova“. Na televiziji, režirao je serije kao što su „Bolji život“, „Bela lađa“, „Porodično blago“ i mnoge druge. Marjanović je naglasio da je bio jedno od najvažnijih imena domaće televizijske produkcije i da je postavio standarde profesionalizma svog vremena.
Pozorište na Terazijama imalo je dva ključna trenutka – prvi put kada je osnovano i drugi put kada ga je Vukobratović obnovio. Marjanović je dodao da je u pravo vreme bio pravi čovek koji je vratio pozorište na mapu izvanrednih umetničkih prostora. Željko Jovanović, umetnički direktor pozorišta, podsetio je da je Vukobratović došao u razrušenu zgradu sa jasnom idejom o obnovi, uvođenjem principa sličnih onima na Brodveju i Vest Endu.
Vukobratović je angažovao talentovane reditelje poput Kokana Mladenovića i Juga Radivojevića, stvarajući osnovu za jedinstveno pozorište u ovom delu Evrope. Jovanović je istakao da je mnogo učinio za glumce, promovisavši pravilo da se uloge dobijaju isključivo na audicijama, čime je svima otvorio put ka ostvarivanju ambicija. Vukobratović je ostavio značajan trag u pozorišnoj porodici Srbije.
Bivša sekretarka za kulturu Beograda, Gorica Mojović, podsetila je na 20 godina od obnovljenog Pozorišta na Terazijama, gde je 13. oktobra 2005. godine Vukobratović dočekao publiku. Ona je naglasila prazninu i usamljenost koju je njegova smrt ostavila u pozorištu i umetničkoj zajednici. Vukobratović je imao jasnu viziju o tome kako obnoviti pozorište i misiju da mjuzikl bude vrhunska umetnost.
Rade Marjanović je ponovio koliko bi teško bilo zamisliti obnovu pozorišta bez Vukobratovića. Upravnik Beogradskog dramskog pozorišta, Jug Radivojević, prisećao se svog prijatelja kao vedrog čoveka, koji je znao da razbija napetosti i umeo je da inspiriše druge svojom profesionalnošću. Opisao je Vukobratovića kao sistematičnog, vrednog i marljivog, koji je uvek bio spreman da pomogne.
Glumac Žarko Stepanov je takođe govorio o Vukobratoviću kao umetniku koji je prepoznavao talentovane pojedince i pružao im šansu. Njegove predstave imale su dušu, baš kao i on. Glumica Mina Lazarević naglasila je njegov nesebičan trud u radu sa pozorištem, malo je reći da nikada nije govorio „ne može“, i uvek je bio tu za podršku.
Vukobratović je bio poznat po svom profesionalizmu i lakoći u radu sa glumcima, a njegovo prisustvo ostavilo je značajan uticaj na umetnost i pozorišne kretanja. Njegovo opelo počinje danas na Novom groblju, gde će biti kremiran, obeležavajući kraj jedne izuzetno uticajne umetničke karijere. Vukobratović će ostati upamćen kao figura koja je oblikovala savremeno pozorište u Srbiji, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag.
