U Srbiji se sve više domaćih voćara interesuje za gajenje egzotičnih biljaka, a među njima se ističe afrička bodljikava dinja, poznata i kao kivano. Ova biljka je privukla pažnju zbog svojih visokih prinosi i potencijala za zaradu, a zanimljivo je da se može uzgajati i u saksijama. U prodavnicama se cena jednog komada kivanog kreće od 150 do 200 dinara.
Gajenje kivana zahteva posvećenost tokom proleća, jer se seme seje nakon što prođu mrazevi, a berba traje do kraja leta. Plodovi ove biljke mogu se čuvati do tri meseca ako se drže na suvom i hladnom mestu, što dodatno povećava njihovu vrednost na tržištu.
Jedan od entuzijasta koji se odlučio za uzgoj kivana je Borko Luković iz Zapadne Srbije, koji vodi najegzotičniju baštu na 650 metara nadmorske visine. Pored tradicionalnog voća poput malina i kupina, on uzgaja banane, limun, masline, kao i godži bobice. Iako klima nije optimalna za ove vrste biljaka, Borko veruje da se uz posvećenost i pažnju, one mogu uspešno kultivisati.
Za sad, on proizvodi kivano u malim količinama, prvenstveno za sopstvene potrebe, a fokusira se i na lekovita svojstva biljaka. Nedavno je u svoju baštu uvrstio i batat, poznat po visokom sadržaju vitamina A i E.
Uprkos svojoj posvećenosti i ljubavi prema gajenju egzotičnih biljaka, Borko se nije odlučio na širenje proizvodnje, jer je plasman ovakvih proizvoda u ovom području još uvek nesiguran. Klimatske promene koje se dešavaju u Srbiji poslednjih godina mogu omogućiti bolju adaptaciju ovih biljaka, ali neizvesnost u vezi s tržištem i dalje ostaje izazov.
Borko ukazuje na to da nije potrebno mnogo ulaganja za uzgoj kivanog, ali ističe da je problem plasman. Na pitanje o budućnosti ove vrste uzgoja u Srbiji, rekao je: „Kada bismo imali siguran plasman, sigurno bih proširio proizvodnju.“
Sve više poljoprivrednika prepoznaje priliku u gajenju egzotičnih voćnih kultura. Sa sve većim interesovanjem potrošača za zdravom ishranom i netradicionalnim ukusima, potencijal za zaradu raste. Suočeni s izazovima, poljoprivrednici se oslanjaju na inovativnost i prilagođavanje tržištu.
Zbog promena u klimi koje će verovatno nastaviti da utiču na poljoprivredu, postoje osnovi za optimizam da bi proizvodnja egzotičnog voća mogla doneti nove prilike. Na svakom farmeru je da osigura dobavljače i tržišne kanale, kako bi se osigurao uspeh ovog trendi uzgoja.
Kivano, sa svojim unikatnim ukusom i nutritivnim svojstvima, svakako predstavlja zanimljivu alternativu za srpske voćare. Ukoliko se reše problemi sa plasmanom, Srbija bi mogla postati tržište koje pruža širok spektar egzotičnih voćaka, a voćari poput Borka Lukovića mogli bi postati predvodnici ovog novog talasa.
U svakom slučaju, sa rastućim interesovanjem za zdravu i egzotičnu hranu, proizvodnja kivana i sličnog voća može postati veoma isplativa za poljoprivrednike u Srbiji. U svetu agronomije, uspeh često zavisi od inovacije i spremnosti da se preuzmu rizici, pa se čini da je vreme da se i naš sektor okrene novim mogućnostima.
