Prema podacima Svetskog saveta za zlato, procenjuje se da je još oko 700 tona zlata skriveno u srpskim rudnicima, od ukupno 210.000 tona iskopanog zlata na planeti. Kompanije širom sveta sve više traže nove rezerve zlata, pri čemu se veliki broj njih fokusira na Srbiju kao potencijalno bogato tlo za ovaj plemeniti metal.
Ministarstvo rudarstva i energetike je saopštilo da trenutno 31 firma vrši geološka istraživanja zlata i pratećih metala u Srbiji, što predstavlja gotovo dvostruko veći broj tragača nego prethodne godine. Zlato se najčešće pojavljuje u asocijaciji sa bakrom, a u eksploataciji ruda u Srbiji učestvuju tri kompanije.
Prema bilansu mineralnih sirovina, dokazane rezerve ukupno rude bakra, zlata i pratećih metala u Srbiji iznose oko 1,7 milijardi tona. Profesor dr Rade Jelenković sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu ističe da Srbija raspolaže sličnom količinom zlata kao i Bugarska i Rumunija.
Ekonomski značajne količine zlata prisutne su u ležištima bakra u istočnoj Srbiji, poput Majdanpeka, Bora i novopronađenog ležišta Čukaru Peki. Rudne rezerve zlata predstavljaju tehnički i ekonomski efektivne količine zlata koje je moguće eksploatisati, ali uz ograničenja ekološke prihvatljivosti eksploatacije.
Procenjuje se da je moguće eksploatisati oko 215 tona zlata iz mineralnih resursa zlata u ležištima bakra Srbije. Godišnja proizvodnja zlata iz ovih ležišta iznosi 1,2 do dve tone, dok je ranije dostizala i do pet tona godišnje. Za poređenje, značajno veće količine zlata proizvode se u ležištima zlata Turske, Bugarske, Finske, Švedske i drugih zemalja.
U 2020. godini, Turska je proizvela oko 38 tona zlata, Bugarska 10 tona, Finska 13,5 tona, Švedska 8,1 tona. Srbija, sa 1,2 do dve tone zlata godišnje, ima potencijal za povećanje proizvodnje i unapređenje eksploatacije zlata u svojim rudnicima. Prednost predstavljaju i činjenica da se velike količine zlata i pratećih metala još uvek nalaze neprikazane ispod zemljine površine, čekajući da budu otkrivene i iskorištene u narednim godinama.
