Veljko Belivuk i Marko Miljković, dva imena koja su godinama bila povezana s ozbiljnim kriminalnim delima, ponovno su se našla u centru pažnje javnosti zbog nedavne presude. Ova presuda je usledila nakon što su dokazi protiv njih nestali tokom suđenja za ubistvo Vlastimira Miloševića, što postavlja ozbiljna pitanja o njihovoj krivici. Na suđenju je čak i sudska veštakinja priznala greške u komunikaciji s policijom i osporila ključne dokaze koji su trebali da ih demandiraju odgovornima.
Pre tačno osam godina, 30. januara, Vlastimir Milošević je brutalno ubijen dok je izlazio iz svog stana. Kako se šuška, motiv za ovo ubistvo leži u borbi za prevlast u poslovima obezbeđenja beogradskih splavova i kafana. Milošević se sukobio sa Belivukom i Miljkovićem, koji su ga potom progonili, a situacija je kulminirala smrtonosnim ishodom. Svedoci navode da je Milošević pre ubistva često bio predmet provokacija od strane Belivuka, što je dodatno pojačalo tenzije između njih.
Osim što su se povremeno sukobljavali, Milošević je bio u prijateljskim odnosima sa Miljkovićem, što dodatno komplikovano situaciju. Prema izjavama svedoka, opis izvršioca odgovarao je Miljkoviću, koji je bio prisutan tokom incidenta. Međutim, tokom suđenja je došlo do niza proceduralnih grešaka koje su dodatno umanjile šanse za pravdu.
Tokom suđenja, važni dokazi su nestali, a sudska veštakinja Milica Keckarević Marković priznala je da su neki dokazi kontaminirani, što ih je učinilo neupotrebljivim na sudu. Pored toga, veštakinja je izjavila da je pogrešno zabeležila informacije o Belivukovom DNK, koji nije pronađen na mestu zločina, uprkos tome što je ranije tvrdila suprotno. Ove greške su značajno oslabile slučaj tužilaštva.
Kao rezultat svega ovoga, sudija je proglasila Belivuka, Miljkovića i još jednog osumnjičenog, Kojića, nevinnima, navodeći da „sve ostalo ostaje na nivou sumnje“. Iz obrazloženja presude jasno je da nije postojala dovoljna sigurnost za osuđujuću presudu, što je izazvalo ogorčenje među građanima koji su očekivali pravdu.
Osim Belivuka i Miljkovića, još jedna osoba, Dijana Hrkalović, suočila se s pravnim problemima. Ona je osuđena zbog zloupotrebe položaja tokom svog službovanja u MUP-u. Navodno je izdala ilegalne naloge za neobezbeđivanje dokaza protiv Belivuka i drugih osumnjičenih. Ova situacija dodatno naglašava probleme u funkcionisanju pravnog sistema, posebno u slučajevima koji uključuju moćne kriminalne grupe.
Hrkalovićeva je zadržala ključne dokaze više od godinu dana umesto da ih prosledi sudu, što se smatra ozbiljnim kršenjem procedura. Na kraju, osuđena je na godinu i četiri meseca zatvora, ali sa uračunatim pritvorom koji je provela, mogla bi da bude iza rešetaka samo još osam i po meseci.
Ovaj slučaj je još jedan u nizu skandala koji pokazuju sistemske propuste u pravosudnom i policijskom sistemu Srbije. Iako su belivuk i miljković oslobođeni, s pravne tačke gledišta ostala su otvorena mnogobrojna pitanja o pouzdanosti dokaza i kako se slični slučajevi mogu izbeći u budućnosti.
Dok se građani suočavaju s osećajem nemoći pred neosvojenim pravima, i dalje ostaje neizvesno kada će pravda biti zadovoljena u ovom i sličnim slučajevima. Zvuči kao da će javnost još mnogo toga pitati i zahtevati od institucija koje su zadužene za zaštitu prava i sigurnosti građana, kako bi se sprečilo da ponovo dođe do „nestanaka“ pravde.
