Različita alkoholna pića imaju različite sastojke i procenat alkohola, što rezultira različitim efektima na organizam. Važno je pitanje da li se vreme apsorpcije alkohola razlikuje u zavisnosti od vrste konzumiranog pića. Ključni faktor koji utiče na dejstvo alkohola je unos hrane, pri čemu pun stomak može smanjiti koncentraciju alkohola. Prazan stomak brže upija alkohol, kao i unos vode. Genetski faktori, pol, starost i brzina konzumiranja takođe igraju ulogu u apsorpciji alkohola.
Na osnovu navedenih činjenica, vreme apsorpcije alkohola varira u zavisnosti od vrste pića, pri čemu se žestoka pića najbrže apsorbuju. Mešanje žestokih pića sa slatkim bezalkoholnim napicima može ubrzati povećanje nivoa alkohola u krvi. Koncentracija alkohola u različitim vrstama pića takođe igra ulogu, pri čemu vino sadrži od 14 do 20%, a pivo između 3 i 8% alkohola.
Žestoka pića se proizvode destilacijom prethodno fermentisanog pića, dok vina, piva i druga alkoholna pića nastaju fermentacijom šećera ili žitarica. Dužina zadržavanja alkohola u krvi zavisi od mnogih faktora, uključujući vrstu pića i unos hrane, te može trajati između 10 i 19 sati. Osobi sa nivoom alkohola od 1 g/l može biti potrebno između šest i deset sati da nivo alkohola padne ispod zakonski dozvoljenog.
Važno je napomenuti da čak i ispod zakonske granice, rizik od nesreće može biti povećan, te je najbolje izbegavati vožnju nakon konzumiranja alkohola. Naposletku, jedina potpuno bezbedna vrednost je 0,0 g/l. Potrebno je biti odgovoran u konzumiranju alkohola i svesno upravljati njegovim efektima na organizam.
