U Srbiji se razvija ambiciozni plan koji ima za cilj da reformiše sistem parafiskalnih nameta kroz uvođenje centralnog registra za elektronsko plaćanje. Ovaj projekat, koji bi trebao početi s radom do kraja 2026. godine, ima potencijal da u značajnoj meri olakša život građanima i preduzećima, smanjujući birokratski teret i direktne troškove.
Trenutno, više od 2.000 različitih taksi i naknada opterećuje privredu, često bez jasnog pravnog osnova. Ove naknade, kao što su administrativne takse, često čine deo operativnog budžeta mnogih firmi, pa bi njihova racionalizacija mogla doneti značajne uštede. Prema procenama, ukidanje redundantnih nameta moglo bi smanjiti administrativne troškove za 15-20% već u prvoj godini.
Novi centralni registar, integrisan u platformu eUprave, omogućava jednostavan pregled svih obaveza prema državnim institucijama. Građani i privrednici će moći da vide sve takse i njihove iznose jednim klikom, što otvara prostor za uočavanje i ukidanje onih koje su beskorisne ili štetne. Takođe, planira se da se 30% postojećih nameta ukloni, što bi rezultiralo godišnjim uštedama od oko 50 miliona evra.
Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, ističe da je jasno definisanje administrativnih procedura ključno za modernizaciju države. Sistem će omogućiti elektronsko plaćanje bez potrebe za dostavljanjem dodatnih dokaza o uplati, što dalje smanjuje administrativne troškove.
Pored toga, očekuje se da će registar doprineti smanjenju korupcije, jer će svi podaci biti javno dostupni, čime se eliminiše mogućnost manipulacije sa taksama. Tokom procesa implementacije ističe se važnost transparentnosti; tako će svaki postupak imati jasno definisane pravne osnove, potrebnu dokumentaciju i finansijske izdatke.
Međutim, stručnjaci upozoravaju na izazove koji se javljaju prilikom sprovođenja ovih reformi, kao što su otpor pojedinih institucija i potreba za dodatnom digitalizacijom. Na primer, postoje specifične takse kao što su one za korišćenje autoputeva i mineralnih sirovina koje se smatraju potrebnima, ali su administrativno opterećenje.
Jedan od problema koji izaziva zabrinutost među preduzetnicima je eko-taxa, koja se doživljava kao duplirani namet, pošto privrednici već plaćaju porez na imovinu. Organizacije kao što je „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ naglašavaju da su takve naknade besmislene i da doprinose dodatnom finansijskom opterećenju.
U poređenju sa Srbijom, situacija u Crnoj Gori izgleda još teže. Građani i privrednici tamo plaćaju čak 2.302 različite dažbine, a nedavna analiza ukazuje na to da velike naknade predstavljaju ozbiljan administrativni problem. Crnogorska vlada takođe priprema sličan registar javnih nameta, što naglašava regionalnu prirodu ovog problema.
Reforma koja se sprovodi u Srbiji mogla bi poslužiti kao model za zemlje u regiji, ali samo uz efikasnu implementaciju i stvaranje temelja za dalju racionalizaciju. Ukoliko se reforme uspešno sprovedu, očekuje se da će privredu učiniti konkurentnijom i smanjiti administrativne troškove, što je ključno za rast i razvoj.
Vreme ćemo pokazati da li ova reforme može doneti značajnu promenu u načinu kako preduzeća i građani interaguju sa državnim institucijama, ali prvi koraci već ukazuju na potencijalno svetlu budućnost za privredu Srbije.
