U prvih šest meseci od otvaranja obilaznice oko Beograda za saobraćaj u punom profilu auto-puta od petlje „Batajnica“ do petlje „Bubanj Potok“, broj vozila koji dnevno prođe tom trasom je oko 30.000. Poslednja deonica od Straževice do Bubanj Potoka svečano je otvorena krajem juna prošle godine. Obilaznica od petlje „Batajnica“ do petlje „Bubanj Potok“ projektovana je za brzinu od 120 kilometara na sat, a duga je 47 kilometara. Trasa obilaznice, od Batajnice do Bubanj Potoka, može da se pređe za manje od pola sata. Tranzitni saobraćaj je izmešten na obilaznicu, ali postavlja se pitanje koliko je obilaznica skoro godinu dana od otvaranja rasteretila osnovnu gradsku mrežu saobraćajnica. U Putevima Srbije su za Euronews Srbija rekli da je otvaranjem obilaznice došlo do značajnog povećanja broja vozila koja se kreću obilaznicom Beograda – oko 60 odsto.
Među pozitivnim efektima obilaznice, u Putevima Srbije navode da se beleži i značajno smanjenje u vremenu putovanja. Kažu da je vreme putovanja značajno smanjeno i u proseku iznosi 20 minuta. Smanjenje emisija štetnih gasova od saobraćaja takođe je postignuto. Povećanje privrednog potencijala oko obilaznice je takođe primećeno, sa mnogim investicionim lokacijama koje privlače nove investitore.
Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić kaže da obilaznica još nije zatvoren spoljni kružni prsten, te da treba preusmeriti saobraćaj van Beograda. Glavni gradski urbanista Marko Stojčić ističe da autoputska obilaznica ima pozitivan efekat na saobraćajnu sliku Beograda, smanjujući gužve posebno u jutarnjim i podnevnim vršnim časovima. Ipak, i dalje se susrećemo sa problemima poput gužvi na Gazeli i saobraćajnih čepova na Autokomandi i Slaviji. Stojčić ističe da su tuneli jedino realno rešenje da se deo automobila sprovede van postojećih ulica.
Na kraju, naglašava se da je obilaznica oko Beograda donela pozitivne efekte kao što su smanjenje saobraćajnih gužvi i vremena putovanja, kao i povećanje privrednog potencijala oko obilaznice. Ipak, postoje izazovi poput gužvi na Gazeli koje se i dalje ne mogu značajno rešiti bez dodatnih infrastrukturnih projekata poput izgradnje tunela.
