Prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu u Srbiji prošle godine dostigli su iznos od 97.705 dinara, što je otprilike 833 evra, dok su izdaci za ličnu potrošnju iznosili 98.165 dinara ili oko 838 evra. Ove podatke je danas objavio Republički zavod za statistiku (RZS) u izveštu o potrošnji domaćinstava.
U poređenju sa prethodnom godinom, prosečni mesečni prihodi zabeležili su rast od 11,1%, dok su izdaci za ličnu potrošnju porasli za 11,2%. Ovi podaci predstavljaju nominalne vrednosti, što znači da nisu prilagođeni inflaciji. U 2023. godini, inflacija je iznosila 4,7%, ali je u segmentu hrane, koja čini značajan deo troškova domaćinstava, inflacija bila znatno viša.
Jedno od tumačenja rasta troškova može se pronaći u povećanju cena, dok je drugo tumačenje povezano sa višim platama zaposlenih. Naime, plate su u 2024. godini povećane za 14%, što je dovelo do načina na koji domaćinstva imaju više novca na raspolaganju za potrošnju. Prosečna godišnja plata sada iznosi 1.177.716 dinara, što je otprilike 98.143 dinara mesečno, neto.
Ipak, kada se sagleda stanje u urbanim i ruralnim sredinama, vidi se značajna razlika. Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u gradskim naseljima su iznosili 99.326 dinara, dok su domaćinstava u ostalim naseljima imala prosečne prihode od samo 94.727 dinara. S obzirom na izdatke za ličnu potrošnju, domaćinstva u gradovima su trošila 99.723 dinara, dok su ostala domaćinstva imala izdatke od 95.290 dinara.
Struktura prihoda pokazuje da najveći udeo čine prihodi od redovnog radnog odnosa, odnosno plate, koje čine 53,4%. Penzije zauzimaju 30,6% dok prihodi iz poljoprivrede, lova i ribolova čine samo 3,9% ukupnih prihoda domaćinstava. Ova statistika ukazuje na važnost stabilnih izvora prihoda, kao što su redovna zaposlenja i penzije, za opstanak i životni standard domaćinstava.
Sa druge strane, kada se radi o ličnoj potrošnji, najznačajniji deo troškova čine izdatci za hranu i bezalkoholna pića, koji zauzimaju 36,6% ukupnih izdataka. Izdaci za stanovanje, uključujući vodu, struju i gas, čine 16,3% potrošnje, a troškovi prevoza 8,9%. Ostali lični predmeti i usluge čine 5,9% potrošnje. Ovi podaci ukazuju na to koliko je važno planirati ličnu potrošnju i prioritetizovati osnovne potrebštine.
U anketi o potrošnji domaćinstava, koja je sprovedena u 2023. godini, obuhvaćeno je 6.227 domaćinstava, što daje značajnu reprezentativnost podacima i omogućava bolji uvid u ekonomske prilike u zemlji. Ovi rezultati pomažu u razumijevanju potreba domaćinstava i kreiranju policy-ja koji će podržati poboljšanje životnog standarda građana.
Uprkos porastu prihoda i potrošnje, izazovi poput inflacije i rasta cena hrane ostaju prisutni, što dodatno otežava situaciju mnogim domaćinstvima. S obzirom na sve veće zahteve tržišta i ekonomske pritiske, od suštinske je važnosti da se stvore strategije koje će omogućiti održivu ekonomsku stabilnost i poboljšati uslove života građana. Diskusija o ekonomskim rezultatima i strategijama treba biti prioritet kako bi se obezbedila bolja budućnost za sve.
