Kriptovalute su napokon ušle u tradicionalne bankarske sisteme, a Švajcarska je prva evropska zemlja koja omogućava plaćanje poreza kriptovalutama. Evropa prednjači u uvođenju kriptovaluta u tradicionalne banke, a Švajcarska je na čelu ove trke. Regulativa o kripto-aktivima stupiće na snagu 2025. godine, što će olakšati praćenje transakcija.
Ilja Volkov, član odbora Kripto Valej Asosijacije, ističe da je Evropa postala lider u regulativi kripto imovine. Tradicionalne banke se sve više prilagođavaju kriptovalutama jer klijenti već traže pristup ovim novim oblicima plaćanja. Tehnologija blokčejna, koja stoji iza kriptovaluta, decentralizovana je i omogućava transparentnost i efikasnost u troškovima.
Tržišna kapitalizacija kriptovaluta premašila je 2,6 triliona dolara širom sveta, a kriptovalute funkcionišu van tradicionalnih finansijskih sistema. Investitori i analitičari smatraju da su kriptovalute sigurne zbog upotrebe kriptografije, ali kritičari tvrde da imaju nultu suštinsku vrednost. Planira se da kriptovalute postanu alternativni oblik plaćanja i investicija.
Regulativa o kripto imovini u Švajcarskoj omogućava plaćanje poreza i ostalih naknada kriptovalutama, što se već praktikuje u nekim gradovima kao što su Cug i Lugano. Švajcarska regulativa poslužila je kao primer za EU regulativu o kriptovalutama. U budućnosti se očekuje da kriptovalute postanu dominantan oblik čuvanja vrednosti i izvođenja transakcija. Neophodno je uskladiti regulative kako bi se omogućilo njihovo široko prihvatanje u tradicionalnim finansijskim sistemima.
