Štednja, u svojoj srži, predstavlja način razmišljanja i pristup novcu, naglašava finansijski stručnjak Dušan Uzelac. On ističe da svaka osoba treba da ima finansijsku rezervu koja pokriva troškove života minimum dva do pet meseci, što omogućava lakše snalaženje u nepredviđenim situacijama. Ova sigurnosna mreža pruža slobodu da se promeni posao bez straha od finansijskih problema i štiti od nepredviđenih kriza.
„Štednja nije ograničenje, već oslobođenje. Ona vas štiti od finansijskih stresova i pomaže da izaberete svoj način života“, napominje Uzelac, dodajući kako štednja može značiti i mogućnost da se bez straha promeni posao kada imate stambeni kredit.
Jedna od važnih stvari o štednji je i to da novac koji ne radi postaje manje vredan zbog inflacije i rasta cena. Uzelac savetuje da štednja ne stoji neaktivno, već da se ulaže u investicije koje će očuvati njenu vrednost. Preporučuje da deo štednje bude na raspolaganju za hitne situacije, dok se ostatak može investirati kako bi donosio prihod i zaštitio od inflacije.
Investicije su, prema Uzelcu, lična stvar. Svako ima različite preferencije – neki veruju bankama, neki ulažu u zlato, nekretnine, berzu ili investicione fondove. Nivo sigurnosti zavisi od spremnosti pojedinca da preuzme rizik. Uzelac napominje da je najbezbednija investicija ona koju razumete. Ako vas ulaganje čini nervoznim, bolje je potražiti alternativu. U svetu finansija, kao što vožnja čamcem može delovati drugačije plivaču i neplivaču, tako i rizik različito doživljavaju različiti ljudi.
Strah od investiranja je česta pojava među građanima, no Uzelac veruje da investiranje ne mora biti ni opasno ni nepredvidivo. Danas postoje razni oblici ulaganja, uključujući investicione fondove, berzu i kolektivne projekte u oblasti nekretnina i proizvodnje. Projekti poput „Investiram na kvadrat“ omogućavaju građanima da zajednički finansiraju izgradnju stambenih objekata, čime se sve više popularizuje kolektivno investiranje.
Osim toga, tradicionalna Nedelja štednje, koja se obeležava krajem oktobra, nekada je bila prilika kada su banke nudile visoke kamate. U savremenom vremenu, ta praksa je opala. S obzirom na to da kamate na štednju ne prate inflaciju, mnogi se osećaju kao da ne napreduju. U tom kontekstu, banke mogu biti opcija samo ako ne znate gde da usmerite svoj novac.
U Srbiji trenutno dinarska štednja pruža nešto više kamate i oslobođena je poreza. Na štednji od 100.000 dinara, građani mogu godišnje očekivati zaradu od oko 4.000 dinara. Međutim, devizna štednja donosi manji prinos; na primer, ako se uloži 1.000 evra, banka će isplatiti oko 40 evra kamate, ali se na taj iznos obračunava porez od 15%.
U tom svetlu, važno je razmatrati različite mogućnosti ulaganja i pažljivo razmišljati o ličnim finansijama. Kako se ekonomski uslovi menjaju, tako i pristupi štednji i investiranju moraju evoluirati. Uzelac savetuje da svaki pojedinac istražuje, učestvuje u edukacijama o finansijama i konsultuje se sa stručnjacima kako bi donio informisane odluke o svojoj štednji i investicijama.
Uvek je ključna svest o tome da pravilno upravljanje novcem može doneti ne samo finansijsku stabilnost, već i emocionalni mir. Štednja, kao veština, može postati vaša najveća prednost u izazovnim vremenima, a investicije su način da osigurate bolju budućnost.
