Cene obradivog zemljišta u Evropskoj uniji su u 2023. godini zabeležile značajne razlike među zemljama članicama. Najviša cena jednog hektara obradivog zemljišta registrovana je na Malti, i iznosi 283.039 evra, dok je u Hrvatskoj najniža prosečna cena na nivou od 4.491 evro po hektaru. Ove informacije objavio je Evrostat, ističući da je prosečna cena obradivog zemljišta u celoj EU iznosila 11.791 evro po hektaru.
Podaci su prikupljeni za 22 zemlje članice EU, a Malta se izdvaja kao najskuplja lokacija za kupovinu poljoprivrednog zemljišta. Na drugom mestu po visini cena je Holandija sa prosečnih 91.154 evra po hektaru, dok je Luksemburg na trećem mestu sa 42.540 evra. Nasuprot tome, cene u Hrvatskoj, Letoniji (4.591 evro) i Slovačkoj (5.189 evra) pokazuju znatno niže proseke, što može biti indikator tržišne situacije i razlika u potražnji između država.
U okviru Republike Srbije, podaci Republičkog geodetskog zavoda za četvrti kvartal 2024. godine ukazuju na to da su cene obradivog zemljišta znatno više u Vojvodini, gde se hektar često prodaje iznad 30.000 evra. U Južnobačkom okrugu, cena je dostigla čak 35.100 evra, dok su cene u Sremskom i Zapadnobačkom okrugu slične. U ostalim delovima Vojvodine, kao što su Južnobanatski i Severnobanatski okrug, cene su nešto niže, ali i dalje iznad 24.000 evra po hektaru.
Beogradski region beleži slične visoke cene, gde je prosečna cena hektara 35.850 evra, dok se u južnoj i istočnoj Srbiji hektar prodaje za oko 30.000 evra. Iako postoje kupoprodajni ugovori po znatno nižim cenama, u nekim slučajevima čak i ispod 10.000 evra, to su sigurno i dalje veće cene u poređenju sa Hrvatskom i Slovačkom.
Aca Letić, poljoprivrednik iz Čeneja, podseća da su cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji često određene od strane ljudi koji se malo ili nimalo ne bave poljoprivredom. Mnogi kupci su advokati i doktori koji smatraju da je ulaganje u zemlju isplativa nekretnina, dok sami poljoprivrednici teško mogu da vide dobit od kupovine novih hektara zbog visokih cena i niskih prinosima.
Letić takođe napominje da visoke cene, zajedno sa sušom i smanjenim prinosima, odbijaju zemljoradnike od širenja svojih poseda. U isto vreme, niže subvencije dodatno otežavaju odluku o kupovini nove zemlje.
Ekonomski analitičar Milan Prostran ističe da cene obradivog zemljišta u Srbiji u odnosu na one u Hrvatskoj ne bi trebale da iznenađuju. Naime, Hrvatska je tek nedavno otvorila svoje tržište za strane investitore, čime su se cene zemljišta kretale znatno niže usled dugogodišnje zabrane prodaje zemljišta strancima.
U Hrvatskoj je 2023. godine omogućena prodaja poljoprivrednog zemljišta stranim kupcima, što je bio deo politike nakon ulaska u Evropsku uniju. Prethodno, kao članica EU, Hrvatska je imala zabranu prodaje zemljišta strancima, čime je stvorena situacija da su cene ostale niske.
Analize pokazuju da je kada su u pitanju cene obradivog zemljišta u EU, razlike su često rezultat lokalnih tržišnih uslova, pristupa stranim investicijama i unutrašnjih politika u pogledu poljoprivrede. Cene će verovatno nastaviti da se menjaju kako se tržište prilagođava novim prilikama i zakonodavstvu u zemljama članicama. Na primer, iskustva Rumunije i Slovačke ukazuju na to da su, do pre pet godina, takođe imale niske cene, ali su se sa vremenom prilagodile novim propisima i povećanoj potražnji.
