Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, prijavio je prihod od više od 600 miliona dolara tokom 2024. godine, što uključuje prihode od kriptovaluta, golf odmarališta, licenciranih ugovora i drugih poslovnih aktivnosti. Ove informacije proizašle su iz njegovog najnovijeg javnog finansijskog izveštaja, prema kojem je njegova ukupna imovina procenjena na najmanje 1,6 milijardi dolara.
Iako Tramp tvrdi da su njegovi poslovni potezi prepušteni fondovima kojima upravljaju njegova deca, prihodi iz tih izvora i dalje su evidentirani pod njegovim imenom. Ovo je izazvalo kritike i optužbe za sukob interesa, s obzirom da veliki deo njegove zarade dolazi od ulaganja u digitalnu imovinu. Kao primer, njegove aktivnosti vezane za mem kriptovalutu „$TRUMP“, koja je lansirana ranije ove godine, donele su mu prihod od oko 320 miliona dolara.
Pored toga, njegova porodica zabeležila je dodatnih 400 miliona dolara zahvaljujući saradnji sa finansijskom firmom „World Liberty Financial“. Ovo uključuje zaradu od 57,35 miliona dolara od prodaje tokena, kao i posedovanje 15,75 milijardi upravljačkih tokena. Trampova poslovna imperija obuhvata i „Trump Media & Technology Group“, koja je vlasnik društvene mreže „Truth Social“, čime se još više širi njegov poslovni portfelj.
Ugovori i investicije takođe igraju značajnu ulogu u njegovim prihodima. Tramp je prijavio minimum 12 miliona dolara na osnovu investicija u vrednosne papire i fondove, sa ukupnim ulaganjima od najmanje 211 miliona dolara. Najveća ulaganja uključuju fondove kao što su „Blue Owl Capital“ i državne obvezničke fondove pod upravom firmi „Charles Schwab“ i „Invesco“.
Prihodi od golf klubova čine značajan deo njegovog ukupnog prihoda. Trampova tri golf odmarališta u Floridi — „Jupiter“, „Doral“ i „West Palm Beach“, kao i njegov privatni klub Mar-a-Lago, generisali su najmanje 217,7 miliona dolara. Samo „Trump National Doral“, luksuzni kompleks blizu Majamija, doneo je 110,4 miliona dolara.
Tramp ostvaruje i međunarodne prihode, uključujući 16 miliona dolara od licencnih naknada za projekte u Dubaiju, 10 miliona dolara od razvoja u Indiji, i pet miliona dolara od ugovora u Vijetnamu. Pored toga, plaćene su i autorske naknade: 2,8 miliona dolara zbog Trampovih satova, 2,5 miliona dolara za mirisne proizvode, 1,3 miliona dolara od „Grinvud Biblije“, kao i 1,16 miliona dolara od NFT digitalnih kartica sa njegovim likom.
Melanija Tramp, prva dama, prijavila je prihod od 216.700 dolara od sopstvene kolekcije NFT-ova. Izveštaj ne precizira tačan vremenski okvir koji pokriva, ali podaci sugerišu da se odnose na kalendarsku 2024. godinu. Bela kuća do sada nije dala zvaničnu izjavu u vezi s ovim pitanjem.
Ovi podaci o Trampovim prihodima postavljaju nova pitanja o njegovom poslovanju i ética koja se vodi u svetlu mogućih sukoba interesa. Dok se Tramp fokusira na svoje investicije i provale u digitalni svet, kritičari ukazuju na potrebu za većom transparentnošću u njegovim finansijskim izveštajima. U svakom slučaju, njegov finansijski izveštaj poslužiće kao osnova za dalju analizu njegovih poslovnih aktivnosti i potencijalnih posledica na njegovu političku karijeru.
U svetlu svih ovih informacija, teško je ne primetiti složenost Trampovih finansija i uticaj njegovih poslovnih odluka na javnu percepciju i politički kontekst u kojem se nalazi. Ovo sveukupno postavlja pitanje o održivosti njegovog poslovnog modela u svetu brze digitalizacije i promenljivih tržišta.
