Skupština Srbije je podržala ratifikaciju Zakona o konvenciji o živi, što označava značajan korak u suočavanju s problemom zagađenja ovim jedinstvenim tečnim metalom. Ova konvencija omogućava Srbiji pristup međunarodnim fondovima koji će biti korišćeni za finansiranje zbrinjavanja otpada koji sadrži živu. Na ovaj način, država će moći da preduzme potrebne korake za smanjenje rizika koje ovaj otrovni element može imati na zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Eksperimentisanje sa živom traje još od antičkih vremena, ali istovremeno dolazi sa ozbiljnim rizicima. Tokom 20. veka, posebno u 1950-im godinama, zabeležena je Minamata katastrofa u Japanu, koja je rezultirala smrću više od 2.000 ljudi zbog trovanja živom. Ova tragedija je podstakla formiranje Minamata konvencije kao međunarodnog ugovora, što je objasnila Sonja Roglić, načelnica odeljenja za hemikalije pri Ministarstvu zaštite životne sredine.
Roglić je istakla da je Minamata konvencija doneta 2013. godine i da je Srbija svoje obaveze preuzela već 2014. godine. Od tada, ministarstvo se aktivno bavilo pitanjima vezanim za prisustvo žive u zemlji. Konvencija je stupila na snagu 2017. godine, a Srbija će postati zvanična strana ugovornica 10. aprila 2025. godine.
Ova konvencija je od posebnog značaja jer je, kako navodi Roglić, jedina koja se odnosi na samo jedan hemijski element, dok su ostale opasne hemikalije grupisane kroz različite konvencije. Važno je ukazati na istoriju zagađenja živom koja je prouzrokovala brojne katastrofe širom sveta, uključujući one u Nemačkoj i Iranu.
Roglić upozorava na to koliko je bitno smanjiti upotrebu žive, jer je ona veoma postojana u prirodi i može uzrokovati neurotoksične probleme kod ljudi. Pored toga, objašnjava da u Srbiji trenutno nema velikih problema sa zagađenjem živom. Glavni izvori emisije ovog metala su ložišta na ugalj, ali je srećom, srpski ugalj relativno siromašan živom u poređenju s nalazištima u Evropskoj uniji.
U Srbiji nikada nije vršeno masovno rudarstvo sa živom, a prisutnost ovog elementa u vodotokovima proizlazi iz prirodnih izvora, a ne iz industrijskih aktivnosti. Monitoring od strane Agencije za zaštitu životne sredine pokazuje da kontaminacija žive dolazi iz prirodnih nalazišta, kao što je cinabarit, koji predstavlja osnovnu rudu žive.
Ova situacija ukazuje na potrebu za proaktivnim pristupom upravljanju rizicima vezanim za živu, uzimajući u obzir sve međunarodne standarde i obaveze. Tim putem Srbija nastoji da obezbedi zdraviju životnu sredinu i u budućnosti smanji bilo kakav oblik zagađenja koji može ugroziti zdravlje njenih građana.
Na osnovu trenutne situacije i koraka koje Srbija preduzima, očekuje se jačanje međunarodne saradnje u oblasti zaštite životne sredine. Ratifikacija Minamata konvencije može poslužiti kao primer drugim zemljama u regionu o tome kako se suočiti s izazovima zagađenja opasnim hemikalijama i uspostaviti jasne zakonske okvire za njihovo upravljanje.
U zaključku, ratifikacija Zakona o konvenciji o živi predstavlja bez presedana korak ka očuvanju zdravlja i životne sredine u Srbiji. Ovaj napor neće samo pomoći Srbiji da ispuni svoje međunarodne obaveze, već će takođe doprineti zaštiti budućih generacija. Država nastavlja da radi na unapređenju uslova životne sredine i jačanju svesti o važnosti očuvanja naturalnog bogatstva, čo je velika prilika za razvoj održivog društva.
