Nova godina i početak januara nije samo značajan trenutak onima koji prave (kalendarske) planove za nove početke, već i onima kojima su ti planovi finansijski. Pogotovo ako su dužnici, i ako im januar znači i novi presek za izračunavanje koliko će im biti rata kredita u skladu sa prosekom šestomesečnog ili tromesečnog euribora i belibora.
A kako se menja kalendar, to je i zgodna prilika da se vidi koliko se kamata, odnosno kamatna stopa, promenila za godinu dana.
U 2024. godini dužnici su, srećom, uglavnom iskusili pad kamatnih stopa, što je bilo i očekivano sa popuštanjem rasta inflacije i smanjivanjem referentnih kamatnih stopa za srpsko tržište relevantnih Evropske centralne banke (za euribor, tj. kredite u evrima) i Narodne banke Srbije (za belibor, tj, one u dinarima).
Koliko je sada tačno kamata sada manja, znaće svaki dužnik koji ima kredit s promenjljivom kamatnom stopom, kada mu banka ispostavi „račun“. Mi se ovde možemo baviti samo statističkim podacima Narodne banke Srbije, gde su poslednji podaci o prosečenim ponderisanim kamatnim stopama komercijalnih banaka iz novembra 2024. godine. Zaduženi građani bi mogli da očekuju bar jedan „procenat manju kamatu“, tačnije procentni poen manju kamatnu stopu, nego što su imali pre godinu dana, sudeći prema padu euribora.
Ali i presek novembar na novembar (2023.) zvaničnih podataka NBS, umesto decembarskog, pokazaće jasno trend i veličinu tog kamatnog pada. Pa, kako su se kretale kamate u 2024?
Kod onih kredita koji više „bole“ zadužene, jer su veći i dugoročniji – stambenih kredita, statistika je čudna. Ti krediti su prema podacima NBS sada, nasuprot trendu, skuplji nego što su bili u novembru 2023. godine. Naime, prosečna ponderisana kamatna stopa je 4,54% za kredite indeksirane u stranoj valutu (generalno u evrima), i 10,05% za kredite u dinarima. Novembra 2023. godine, ta stopa je bila 4,45%, odnosno 9,64%.
Oni koji imaju stambene kredite znaju da im je kamatna stopa, odnosno rata kredita padala, tako da je ovo verovatno posledica prilagođavanja tržišta i statistike privremenim restriktivnim merama Narodne banke Srbije. Od septembra 2023 godine, do kraja 2024. važila je odluka o maksimiziranju kamatne stope na 5%. Ta mera se produžila i na 2025. kao privremena do promene zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Kod keš kredita je situacija jasnija, i logičnija. Kamatna stopa za gotovinske kredite u dinarima, ročnosti do godinu dana, blago pala je sa 11,68% u novembru 2023. na 11,59% godinu dana kasnije. Kod kredita u istoj valuti a do pet godina otplate, pad je nešto veći – sa 13,3% na 12,75%.
Kod kredita u evrima, kamata je kod kratkoročnog kredita pala sa 4.01% na 3,88% ali je kod onog srednjeročnog čak porasla. Naime, u pretposlednjem mesecu 2023. prosek je bio 3,44% a dvanaest meseci kasnije 3,47%.
Pad proseka kamata pokazuje da se banke koje rade u Srbiji, a radi se u velikoj većini o bankama sa centralama (i vlasnicima/akcionarima) u EU, ne drže baš tržišnog pada cene novca koliko bi trebalo.
Ako gledamo euribor, tu kamatnu stopu po kojoj banke međusobno pozajmljuju novac a koji je i ugovorna osnova srpskih kredita sa varijabilnom stopom (famozno „euribor plus stopa naknade banke“), pad bi trebalo da bude bar jedan procentni poen. Tromesečni euribor je od novembra do novembra pao sa 4,06% na 3,00% a šestomesečni i više – sa 3,96% na 2,74%.
Slično je i kod belibora, domaćeg indeksa međubankarske kamatne stope za dinare. U novembru 2023, tromesečni belibor je bio 5,71% a u novembru 2024. godine 4,78%. Šestomesečni belibor je u istom periodu pao tačno procentni poen – sa 5,8% na 4,8%. Zašto se krive grafikona kamatnih stopa i euribora i belibora u Srbiji razdvajaju, je stvar konkurencije, i pitanje za Narodnu banku Srbije.
