Minimalna cena rada u Srbiji od oktobra će biti povećana za 9,4%, dostignuće otprilike 500 evra, što je dogovoreno sredinom jula na sednici Socijalno-ekonomskog saveta (SES). Ovo predstavlja vanredno povećanje minimalca za ovu godinu, a pregovori o redovnom povećanju minimalnog iznosa počinju 18. avgusta. Vlada Srbije je predložila da se od 1. januara 2026. godine poveća minimalac za 10,1%. Ipak, ovaj predlog nije zadovoljio ni sindikate ni poslodavce, koji imaju različite stavove o potrebnom procentu povećanja.
Sindikalni lideri, poput predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Zorana Mihajlovića, smatraju da je predloženo povećanje nedovoljno. Mihajlović je izjavio da su u toku analize i da će sindikat ponuditi svoju cifru za povećanje. On insistira da bi ostale plate u Srbiji trebalo da prate procenat povećanja minimalne zarade kako bi se izbegla „kompresija plata“, gde bi nadalje veliki broj radnika mogao da završi na minimalcu uprkos prethodnim višim platama.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, s druge strane, napominje da će poslodavci verovatno biti uzdržani kada je reč o povećanju minimalca. On smatra da bi trebalo sačekati da se sagleda ekonomsku situaciju pre nego što se preduzmu bilo kakve akcije. Poslodavci takođe ističu potrebu za reformama u vezi sa određivanjem minimalne cene rada, kao što su rast bruto domaćeg proizvoda i inflacija.
Atanacković je upozorio da dogovoreni neoporezivi deo dohotka, koji je povećan sa 28.423 dinara na 34.221 dinara, neće stupiti na snagu pre 1. januara sledeće godine. Povećanje se odlaže zbog potrebe za izradom budžeta za narednu godinu.
Mihajlović je istakao važnost održavanja kupovne moći stanovništva, naglašavajući da prethodna povećanja minimalca nisu imala očekivani učinak zbog inflacije. On se zalaže za to da se pre usvajanja budžeta konačno reše pregovori o povećanju plata, kako bi se sprečilo nezadovoljstvo zaposlenih u javnom sektoru.
U vezi sa inflacijom i rastom bruto domaćeg proizvoda, poslodavci smatraju da bi povećanja trebala da budu proporcionalna ovim indikatorima. Atanacković ističe da se očekuje inflacija od oko četiri posto i rast BDP-a nešto ispod 2,5%. Smatra da je realno povećanje minimalca zbir ovih parametara, dok bi linearno povećanje moglo biti problematično.
Na kraju, Mihajlović naglašava da se Srbija suočava s izazovima zadržavanja mladih radnika u zemlji. Ona mora raditi na poboljšanju uslova za mlade ljude kako bi ostali u zemlji i doprinosili ekonomiji. Takođe, naglašava zabrinutost zbog stranačkih investicija koje dovode strane radnike, umesto da pomažu domaćim radnicima.
Ukratko, trenutna situacija oko minimalne cene rada u Srbiji oslikava kompleksne i često sukobljene interese sindikata i poslodavaca. Očekuje se da će dalji pregovori u ovom smislu oblikovati ekonomsku budućnost Srbije kao i životni standard njenih građana.
