Predsednik Kolumbije, Gustavo Petro, izazvao je brojne reakcije izjavom da kokain ne predstavlja veći problem od viskija, naglašavajući da je njegovo ilegalno stanje posledica mesta njegove proizvodnje – Latinske Amerike. Ova izjava otvorila je široku debatu o legalizaciji narkotika i potencijalnim posledicama koje bi ona mogla doneti.
Pitanje koje se postavlja jeste da li bi legalizacija kokaina smanjila organizovani kriminal i trgovinu drogom ili bi dovela do još većih problema u društvu. Dok neki smatraju da Petrova ideja može biti provokativna, drugi je ocenjuju kao neodgovornu. Ovaj razgovor zapravo se odnosi na širu problematiku regulacije droga u svetu.
U emisiji „Uranak“ na televiziji K1, stručnjaci su govorili o ovoj temi. Direktor Mreže za politiku droga u Jugoistočnoj Evropi, Milutin Milošević, rekao je da Petrova inicijativa predstavlja korak ka boljim i odgovornijim regulativama, s obzirom da je rezoluciju koju je Kolumbija pokrenula podržalo 60 zemalja, uključujući sve evropske države. On je naglasio da trenutni pristup previše naginje represivnim merama, umesto da se fokusira na zaštitu zdravlja i ljudska prava.
Milošević ističe da je poređenje kokaina i viskija usmereno na kritiku američke politike prema drogama. Iako je Kolumbija poznata po proizvodnji kokaina, njegova najveća potrošnja je u SAD-u. Prema njegovim rečima, alkohol, kao jedna od najzastupljenijih psihoaktivnih supstanci, ima višu ocenu štetnosti od kokaina, što dovodi u pitanje logiku trenutnog zakona koji kriminalizuje kokain a istovremeno legalizuje alkohol.
Dr Snežana Alčaz, neuropsihijatar, osvrnula se na prirodu upotrebe kokaina i njegovih efekata. Razlikuje se tradicionalna upotreba lista koke, koji sadrži nisku koncentraciju kokaina i koji se konzumira u određenim zajednicama, od kokaina koji je prisutan na tržištu. Iako list koke može imati određene zdravstvene koristi, kokain kao droge može izazvati ozbiljne posledice po fizičko i mentalno zdravlje.
Kokain se može konzumirati na različite načine, što povećava rizike. Alčaz upozorava da akutna upotreba kokaina može biti fatalna, dok je na dugoročnoj osnovi alkohol povezan sa brojnim zdravstvenim problemima, nasiljem i smrtnim ishodima. Sa druge strane, kokain, iako ne izaziva fizičku zavisnost kao neke druge droge, vodi do ozbiljne psihološke zavisnosti i mentalnih poremećaja.
Mnogi korisnici kokaina razvijaju probleme poput paranoje, halucinacija i agresivnog ponašanja. Kombinacija kokaina i alkohola stvara dodatne rizike, jer njihovo istovremeno konzumiranje može dovesti do toksičnih reakcija. Obe supstance imaju suprotne efekte na organizam, što dodatno komplikuje njihov zajednički efekat.
Doktorka Alčaz naglašava da je bitno razumeti različite načine na koje kokain utiče na telo i psihu, kao i potencijalne rizike koji dolaze sa njegovom upotrebom. Ona zaključuje da je izuzetno važno sprovoditi sveobuhvatne i odgovorne strategije regulacije droga, kao i pristupiti pitanju legalizacije sa pažnjom prema zdravlju i dobrobiti građana.
U svetlu ovih upozorenja, debata o legalizaciji kokaina i njegovim svim mogućim poljima primene i posledicama se nastavlja, pozivajući na promišljanje o načinu na koji pristupamo regulaciji psihoaktivnih supstanci u savremenom društvu.
