Američki predsednik Donald Tramp najavio je novi paket carinskih mera, ali do sada nisu otkriveni svi detalji, uključujući konkretne stope carina i njeno vreme uvođenja. Prema izveštaju BBC-ja, trenutna američka carinska politika se brzo menja, što otežava praćenje svih novina. U prethodnim mesecima uvedene su povećane carine na kineski uvoz, čelik, aluminijum, kao i na određene proizvode iz Kanade i Meksika. Dodatne carine na automobile bi trebale da stupe na snagu već ove nedelje.
Trampov tim, koji već duže vreme radi na širem planu carinskih mera, očekuje se da će uskoro objaviti više informacija. Bela kuća taj korak naziva „Danom oslobođenja“. Međutim, još uvek nije objavljen konačan spisak zemalja koje će biti pogođene novim carinama. Tokom proteklih nedelja, Tramp je izjavio da bi carine mogle obuhvatiti „sve zemlje“, naglašavajući koncept univerzalne carine koji je ukazivao tokom izborne kampanje.
Ova izjava izazvala je zabrinutost među zemljama poput Velike Britanije, koje su se nadale da će biti izuzete iz ovih mera. Tokom prošle godine, Tramp je razmatrao carinsku stopu od 10 procenata na sav uvoz u SAD, dok su za kinesku robu mogla doseći i do 60%. Po dolasku na vlast, često je spominjao koncept „recipročnih“ carina, naglašavajući da ako druge zemlje nameću carine na američke proizvode, SAD bi trebalo da uzvrate istom merom.
Dodatno, Bela kuća razmatra i druge „nepravedne“ trgovinske politike, uključujući porez na dodatu vrednost (PDV), što unosi dodatnu nesigurnost na tržište. Evropski zvaničnici brinu se o mogućim carinama od 25% na svoj izvoz, što je Tramp ranije najavio. Ministarka finansija Skot Besent ukazao je na fokus na tako zvane „prljave 15“, šta obuhvata zemlje koje čine 15 posto američke trgovine i prema njihovim procenama imaju štetne politike za SAD.
Kao posebno zanimljive, Kancelarija trgovinskog predstavnika izdvojila je zemlje kao što su Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kina, Evropska unija, Indija, Indonezija, Japan, Južna Koreja, Malezija, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Švajcarska, Tajvan, Tajland, Turska, Velika Britanija i Vijetnam. Tramp je kritizovao svoje saveznike, poput Kanade i EU, naglašavajući da su „prijatelji često gori od neprijatelja.“
Portparolka Bele kuće, Kerolajn Levit, izjavila je da carine funkcionišu kao porezi koje plaćaju američke kompanije prilikom uvoza roba. Mnoge kompanije već sada se pripremaju za promene, razmatrajući strategije kao što su promene dobavljača ili povećanje cena kako bi nadoknadile nove troškove. Ipak, previsoke cene bi potencijalno mogle odvratiti kupce, što bi moglo povećati rizik od recesije kako u SAD tako i na globalnom nivou.
Tramp veruje da bi kompanije mogle da izbegnu carine ako presele proizvodnju u SAD, iako je ovaj proces dugotrajan i skupa procedura. Osim toga, promene u deviznim kursevima i moguće kontramere drugih država dodatno komplikuju celu situaciju, što znači da će se efekti novih carinskih pravila osećati dugo nakon što budu uvedena.
Sve u svemu, izveštaji o planiranim carinama izazivaju zabrinutost kod mnogih ekonomskih analitičara i političkih lidera širom sveta. Kako se bliži trenutak uvođenja novih mera, mnogi su nestrpljivi da vide kako će se sve ove promene odraziti na globalnu trgovinu i ekonomiju, kako u SAD, tako i izvan njihovih granica.
