Problem nelegalnih objekata u Srbiji već je dugogodišnji problem, a posebno je izražen u Beogradu. Nakon donošenja Zakona o ozakonjenju objekata 2015. godine, koji je trebao da zaustavi bespravno građenje, izgrađeno je više od 100.000 novih objekata. Međutim, izmenama ovog zakona u oktobru prošle godine omogućeno je privremeno legalno priključenje na komunalnu infrastrukturu nelegalno izgrađenih objekata. Građani su imali rok do 15. oktobra 2023. godine da se prijave za priključenje na vodu i struju.
Advokatica Marija Pešović ističe da broj nelegalnih objekata prema podacima katastra iznosi 1.670.000, ali da nezvanično postoje oko 2,3 miliona takvih objekata. Problem leži u sporosti i dugotrajnosti procesa ozakonjenja, prvenstveno zbog nedostatka kadrovskih resursa u lokalnim samoupravama i problema sa saglasnostima suvlasnika parcela. U novembru 2022. Ustavni sud je doneo odluku da je rok za ozakonjenje neustavan, što vraća ceo proces na početak.
Prema predlogu NALED-a, rešenje ovog problema leži u uspostavljanju Jedinstvene evidencije nelegalno građenih objekata, koja bi bila dostupna građanima putem digitalne platforme. Ova evidencija treba obuhvatiti oko dva miliona objekata koji čekaju na ozakonjenje. Centralizacijom sistema i uspostavljanjem portala za informisanje javnosti korupcija u ovoj oblasti bi se smanjila, a procedura digitalizovala što bi ubrzalo celokupan proces ozakonjenja.
Troškovi ozakonjenja zavise od kvadrature objekata, a uz taksu na ozakonjenje potrebno je platiti i geodetske usluge i usluge arhitekte za Izveštaj o zatečenom stanju. Siva knjiga NALED-a nudi rešenje uvidom u postojeće stanje, ali glavni problemi ostaju u sporosti i nedostatku resursa za okončanje ovih postupaka. Potrebno je centralizovati sistem, digitalizovati proceduru i omogućiti jednostavniji pristup ozakonjenju kako bi se rešio problem nelegalnih objekata u Srbiji.
