Prema istraživanju Euronews-a, jaz u prosečnim godišnjim platama sa punim radnim vremenom širom EU je uži kada se uzme u obzir standard kupovne moći (PPS). Iako su i dalje značajne razlike, novo istraživanje koje je sproveo Eurostat pokazuje da su plate među zemljama EU pravednije kada se prilagode PPS-u. Procenjuje se da se prosečna godišnja prilagođena plata za puno radno vreme po zaposlenom kretala od 13.503 evra u Bugarskoj do 81.064 evra u Luksemburgu, sa prosekom u EU od 37.863 evra.
Devet zemalja članica EU prijavilo je plate iznad proseka EU, dok je 17 zemalja imalo plate ispod proseka. Luksemburg se istakao kao zemlja sa najvišom prosečnom platom od 81.064 evra, dok su zemlje poput Bugarske, Mađarske, Grčke, Rumunije, Poljske i Slovačke imale godišnje plate ispod 20.000 evra.
Kada se razlike u platama prilagode standardu kupovne moći, razlike su znatno uže u poređenju sa nominalnim iznosima. Na primer, u nominalnim iznosima najviša prosečna plata bila je šest puta veća od najniže, dok je ovaj odnos smanjen na 2,5 puta kada se prilagodi PPS.
Eurostat je takođe počeo da računa „prosečne godišnje plate po zaposlenom na puno radno vreme“ kao prag za dodelu radnih dozvola visokokvalifikovanim radnicima na nacionalnom nivou. Ovaj indikator predstavlja platu dovoljnu za pristojan život u državi članici. Rad na pola radnog vremena i dalje je značajan trend u Evropi, sa 17 odsto zaposlenih u EU koji rade na pola radnog vremena.
Ukupno, prosečne plate u Evropi su se povećale za 2.225 evra ili šest odsto od 2022. do 2023. godine, sa nekoliko zemalja koje su zabeležile značajne poraste, dok su druge imale manje poraste ili čak pad zarada. Sve u svemu, istraživanje Eurostata pokazuje da su prosečne plate u EU pravednije kada se uzme u obzir standard kupovne moći, ali i dalje postoje značajne razlike među zemljama EU.
