Stručnjaci za veštačku inteligenciju, kao i profesionalci iz drugih oblasti informacionih tehnologija, postaju sve traženiji na tržištu rada, a očekuje se da će se ta potražnja nastaviti rastuće в наредним годинама. Dok se u Evropi, kao i u Srbiji, najviše ističu zanimanja budućnosti, ne zaboravlja se ni na tradicionalnija zanimanja poput majstora, frizera i medicinskih radnika.
Prema analizama vodećih stručnjaka za zapošljavanje u Evropskoj uniji, najtraženije zanimanje ove godine biće stručnjak za veštačku inteligenciju. Očekuje se da će potražnja za ovim stručnjacima rasti čak 37 odsto do 2030. godine, a prosečna godišnja plata za ovu poziciju se trenutno kreće između 60.000 i 110.000 evra.
Osim veštačke inteligencije, kao drugo najperspektivnije zanimanje ističe se razvoj softvera, gde se godišnje zarade kreću od 55.000 do 90.000 evra. Eksperti za cloud computing i razvoj mobilnih aplikacija takođe su veoma cenjeni, dok su stručnjaci za sajber bezbednost, koji štite informatičke sisteme od hakerskih napada, na trećem mestu sa prosečnim primanjima od 45.000 do 80.000 evra.
Kako populacija u Evropskoj uniji stari, raste i potražnja za zdravstvenim radnicima, naročito medicinskim sestrama. Uz to, zelena tranzicija povećava potrebu za inženjerima specijalizovanim za obnovljive izvore energije, sa godišnjim platama među 48.000 i 75.000 evra.
Takođe, situacija na tržištu rada u Srbiji, prema rečima Miloša Turinskog iz Infostuda, ukazuje na značajan rast potražnje za ovim stručnjacima. On ističe da sve više oglasa za posao uključuje pozicije iz oblasti veštačke inteligencije, iako one još uvek nisu dominantne. „Verovatnoće su visoke da će do 2030. godine ovaj sektor zabeležiti najbrži rast,“ komentariše Turinski.
Profesorialni kadar se takođe prilagođava ovoj potražnji. Na Fakultetu organizacionih nauka (FON) u Beogradu, studenti mogu steći znanja iz oblasti veštačke inteligencije kroz različite kurseve i obuke, tako da sreću inženjere koji razvijaju sisteme veštačke inteligencije, ali i specijaliste koji pomažu u njenoj implementaciji.
Međutim, uz nove tehnologije, i tradicionalna zanimanja će nastaviti da budu tražena. Tokom 2024. godine, tržište rada u Srbiji beleži blagi rast, prema podacima portala Infostud, gde su najtraženije oblasti trgovina, proizvodnja, ugostiteljstvo i IT sektor. Naime, poslodavci u zanatstvu beleže deficit radne snage, što se najviše odnosi na majstore u građevini, frizere, kao i medicinske sestre, čemu doprinosi iseljavanje radne snage u inostranstvo.
„Bojimo se da će nestašica kvalifikovanih radnika postati još izraženija,“ upozorava Turinski, navodeći kako nedostaje sve od molera do konobara. Prema procenama, u Srbiji nedostaje oko 20.000 profesionalnih vozača kamiona i autobusa, dok deficitarne profesije uključuju kreativnu industriju, posebno stručnjake za društvene mreže i onlajn oglašavanje.
U prosvetnom sektoru, interesovanje za obrazovanje dece opada, sa mladima koji traže zanimanja koja nude bolju zaradu i fleksibilnost. „Zbog svega toga, veoma je važno da se prevaziđu razlike između novih i tradicionalnih zanimanja,“ zaključuje Turinski, naglašavajući potrebu za imajući u vidu kako će se tržište rada oblikovati u budućnosti.
