Iako cene polovnih automobila u Srbiji nastavljaju da rastu, potražnja za njima ne prestaje. U prvoj polovini 2025. godine, prodaja polovnih vozila iz uvoza dostigla je najviši nivo od pandemijske 2021. godine. Prema izveštaju Bloomberga Adria, rast cena se usporava, ali ne i zaustavlja.
Tržište polovnih automobila, prema istraživanju sajta Polovni automobili, beleži dodatni rast. U junu 2025. godine, prosečna cena oglašenih vozila starosti do 20 godina dostigla je 12.047 evra, što je 6,6% više u odnosu na isti period 2024. godine. U junu 2023. godine, ta cifra je bila 9.794 evra. Ipak, od početka tekuće godine primećuje se blaga korekcija, jer je prosečna cena u januaru bila 12.304 evra.
Glavni uzroci rasta cena, kako ističe Petar Veličković, su ograničena ponuda polovnih vozila u Evropi i visoki troškovi uvoza. Srbija svake godine uveze oko 120.000 polovnih automobila, a rastuća potražnja doprinosi povećanju cena. Zbog skupih novih vozila, mnogi kupci se okreću polovnim modelima. Kako izveštava Auto1 grupa, cene korišćenih vozila porasle su u prvoj polovini 2025. godine prosečno za 5,1%. Stabilizacija cene primetna je od maja, što ukazuje na promene na tržištu.
Inflacija takođe igra ulogu u rastu cena, ali nije ključni faktor. Veličković naglašava da troškovi transporta, špediterskih usluga i ekološke takse obeležavaju domaće tržište. Ekološka taksa prilikom uvoza automobila iznosi 12,34 dinara po kilogramu, što dodatno povećava troškove.
Uprkos višim cenama, potražnja za polovnim vozilima u Srbiji ostaje visoka. U prvoj polovini 2025. godine uvezeno je 69.849 polovnih vozila, što predstavlja povećanje od 9,5% u odnosu na 2024. godinu. Ove brojke odražavaju sveprisutan trend – kupovina automobila u Srbiji je tradicija, i pored povećanih cena.
Prema podacima sa sajta Polovni automobili, trenutno je oglašeno više od 67.000 putničkih vozila, sa više od tri miliona jedinstvenih korisnika mesečno, što ukazuje na značajnu zainteresovanost kupaca. U ovom kontekstu, najprodavaniji su modeli stariji od deset godina, pri čemu dominiraju brendovi kao što su Volkswagen, Audi, Opel i Renault. Dizel vozila čine više od 60% prodaje, dok benzinci čine 32,4%. Interesovanje za hibride raste, ali je broj prodatih polovnih hibrida i električnih vozila još uvek nizak.
Na pitanje o budućim predviđanjima cena polovnih vozila, Veličković beleži da je teško prognozirati usled trenutne geopolitičke situacije. Najrealniji scenario mogao bi biti blaga stabilizacija cena. Iako su polovnjaci u prvoj polovini godine poskupeli za 6,64% u odnosu na prethodnu godinu, poslednja tri meseca ukazuju na usporavanje rasta i eventualni blagi pad cena. Tržište polovnih automobila zavisi od situacije u Evropi, i ukoliko ne dođe do drastičnih promena, očekuje se dalja stabilizacija.
U zaključku, tržište polovnih automobila u Srbiji pokazuje otpornost i prilagodljivost, sa ukusima kupaca koji se menjaju i potražnjom koja ostaje visoka, uprkos izazovima. Automobili iz uvoza i dalje igraju ključnu ulogu u oblikovanju automobilske industrije zemlje, a tendencija rasta cene, iako se usporava, ostaje značajan faktor u ovoj dinamičnoj domeni.
