Istraživanje koje su sproveli stručnjaci sa Univerziteta u Montrealu otkrilo je kompleksne efekte kofeina na san i mentalne funkcije. Ova studija, objavljena u prestižnom časopisu Nature Communications Biology, pruža uvid u to kako kofein može promeniti obrasce spavanja i time uticati na proces oporavka mozga.
Kofein je popularni stimulans prisutan u brojnim napicima, uključujući kafu, čaj, čokoladu i energetske napitke. Njegova sposobnost da poboljša koncentraciju i budnost tokom dana je dobro poznata. Međutim, ovo istraživanje naglašava i njegov negativan uticaj na kvalitet sna, što može imati dugoročne posledice po zdravlje i funkcionisanje mozga.
Studiju je vodio Filip Telke uz supotporu direktora Laboratorije za kognitivne i računarske neuronauke, profesora Karima Džerbijaja. Tokom istraživanja, naučnici su se fokusirali na to kako kofein može da utiče na fizički i kognitivni oporavak tokom noći. Kofein, kako se pokazalo, ne samo da ometa proces zaspivanja, već može i značajno smanjiti vreme provedeno u dubokom snu, fazi koja je ključna za regeneraciju mozga.
Uloga sna u zdravlju je neprocenjiva. Dok spavamo, naš mozak obrađuje informacije, konsoliduje uspomene i obnavlja energetske resurse. Stoga, nedostatak kvalitetnog sna zbog unosa kofeina može negativno uticati na naše dnevne performanse, pa čak i na naše raspoloženje i mentalno zdravlje.
Tokom istraživanja, učesnicima je bilo dozvoljeno da unose uobičajene količine kofeina. Na osnovu njihovih odgovora i rezultata EEG merenja, istraživači su mogli da utvrde promene u obrascima spavanja. Rezultati su pokazali da su učesnici koji su konzumirali kofein tokom dana imali kraće trajanje dubokog sna i poremećaje u ciklusima spavanja.
Ova saznanja su posebno značajna u današnjem društvu gde je konzumacija kofeina u obliku kafe i energetskih napitaka sveprisutna. Mnogi ljudi zavise od kofeina kako bi se izborili sa svakodnevnim stresom i umorom, ne razmišljajući o potencijalnim negativnim posledicama po zdravlje.
U svetlu ovog istraživanja, stručnjaci preporučuju da bi trebalo razmisliti o smanjivanju unosa kofeina, posebno u popodnevnim i večernjim satima. Ukoliko se ideja o kvalitetnom spavanju i mentalnom zdravlju sagleda u kontekstu sveprisutne potrošnje kofeina, može se doći do zaključka da je bolje raditi na stvaranju zdravih navika koje podržavaju i poboljšavaju kvalitet sna.
Filip Telke i njegov tim ističu važnost svesti o ovom problemu, pozivajući se na potrebu za daljim istraživanjima koja bi mogla još bolje da razjasne kako svakodnevna konzumacija kofeina utiče na naše spavanje i mentalne funkcije. Oni smatraju da bi jasno razumevanje ovih mehanizama moglo pomoći ljudima da donesu bolje odluke u vezi sa svojom ishranom i životnim stilom.
Na kraju, kofein može imati svoje prednosti, ali je važno uzeti u obzir i njegove nedostatke. Ova studija predstavlja poziv na akciju, kako za istraživače, tako i za širu javnost, da obrate pažnju na efekte kofeina na zdravlje i kvalitet života. Povezivanje sa stručnjacima i svesno upravljanje unosom kofeina mogli bi doprineti boljem mentalnom zdravlju i kvalitetnijem snu, što su osnove za zdrav i produktivan život.
