Aleksandar Glišić iz sela Šume u Šumadiji, suočen sa katastrofalnim uslovima za voćarstvo, odlučuje se na neobičan potez kako bi skrenuo pažnju na teške uslove u kojima se nalaze voćari. Ova godina je bila izuzetno loša za poljoprivrednike, posebno za one koji se bave uzgojem šljiva, zbog mraza, grada i suše.
Glišić, koji ima oko 3.000 stabala šljiva, ističe da je ovogodišnji prinos dramatično smanjen – sa prosečnih 50 kilograma po stablu, ostalo je gotovo ništa. Njegova porodica se tradicionalno bavi preradom šljiva, ali ove godine, zbog nepovoljnih vremenskih prilika, usledila je gotovo potpuna propast zasada. “Na jednom stablu imamo samo tri ploda. Šljive skoro da i nema,” kaže Aleksandar.
S obzirom na ovo stanje, Glišić smatra da bi korišćenje savremenih sistema, kao što su antifrost zaštita i protivgradne mreže, moglo ublažiti štete. Nažalost, u Srbiji je mali broj zasada pod ovim sistemima. “Došli smo u situaciju da naš važan poljoprivredni proizvod potpuno nestaje,” objašnjava on.
Da bi dodatno skrenuo pažnju na problem, Glišić se odlučuje da umesto tradicionalne rakije od šljive, peče rakiju od ananasa. Njegov cilj je da podigne svest o teškoćama s kojima se suočavaju voćari, ali takođe pokazuje i inovativnost u prilagođavanju tržišnim uslovima. On je kupio 10 tona ananasa i očekuje da će od toga dobiti oko 2.000 litara rakije.
“Rakija od ananasa je vrlo kvalitetna i skupa. Egzotični ukusi ovakvih rakija postaju sve popularniji,” objašnjava Glišić. Zbog specifičnosti ananasa, koji ne može odležavati u drvenim buradima kao šljivova rakija, planira da fermentaciju vrši u inox ili staklenim sudovima. Kvalitet ananasa, sa procentom šećera između 22% i 26%, daje mu razlog za optimizam.
Postupak proizvodnje rakije od ananasa nešto je drugačiji. Glišić i njegov tim su prvo očistili i oljuštili voće, zatim izvadili semena i samljeli ga u kašu. Nakon dodavanja kvasca, fermentacija je u toku, a Glišić nestrpljivo iščekuje prve rezultate.
Situacija u kojoj se nalazi Glišić i mnogi drugi voćari u Šumadiji zasigurno će zahtevati više pažnje i podrške kako bi se obezbedila održivost voćarstva u tom regionu. Klimatske promene i sve češće nepogode, kao što su mraz i suša, predstavljaju ozbiljnu pretnju čitavom poljoprivrednom sektoru.
Pored toga, Glišićeva priča služi kao podsećanje na potrebu za inovacijama i prilagođavanjem tržišnim trendovima. Kako se tržište menja, tako i poljoprivrednici moraju pronaći nove načine da opstanu i ostvare profit. Njegova ideja o proizvodnji rakije od ananasa može otvoriti nova vrata za voćare u Srbiji, koji se bore sa sličnim izazovima.
Za sve njih, podrška i investicije u savremene tehnologije, kao što su protivgradne mreže i sistemi za zalivanje, mogu biti ključni za opstanak i razvoj. U skladu sa time, Glišić se nada da će njegova inovacija privući pažnju i pomoći da se skrene fokus na bitnost poljoprivrede u regionu. U ovom trenutku, potražnja za različitim i egzotičnim okusima može biti put do oporavka voćarstva u Šumadiji i šire.
