U Srbiji se preradom i konzerviranjem mesa bavi više od 800 firmi, a među najistaknutijima su kompanije poput IM Matijevića, Carnexa, Neoplante, Yuhora, Zlatiborca, Agro-papuka i Đurđevića. Ove firme su u 2024. godini zadržale svoje pozicije u industriji, pokazujući da su tradicionalni proizvodi poput čvaraka i šunke i dalje popularni, dok evropski trendovi ka zdravijim opcijama ne utiču značajno na domaće navike.
Za razliku od trgovinskih lanaca koji su pretežno u vlasništvu stranaca, srpska klaničko-prerađivačka industrija ostaje pod kontrolom domaćeg kapitala. Imena poput Kostića, Miškovića i Matijevića igraju ključne uloge u proizvodnji, koja obuhvata proizvode od slanine do kobasica.
U 2024. godini, sedam vodećih kompanija iz mesne industrije zabeležilo je neto dobit od 3,23 milijarde dinara, što predstavlja skromni rast od 0,97% u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, unutar ovog zbroja, neki su ostvarili značajne uspjehe. Yuhor, u vlasništvu Miroslava Miškovića, skoro je udvostručio neto dobit sa 181 na 375 miliona dinara. Zlatiborac je takođe naveo impresivnih 726 miliona dinara profita, što je 75% više nego 2023. godine, dok se Neoplanta pohvalila rastom od 44% sa 252 na 364 miliona dinara.
Na strani rasta, Carnex je zabeležio skromno povećanje dobiti, dok je Agro-papuk suočen sa padom, smanjivši neto profit sa 458 na 114 miliona dinara. Matijević, iako je i dalje vodeći u industriji sa neto profitom od 1,2 milijarde dinara, beleži pad već treću godinu za redom.
U međuvremenu, Đurđević je prešao iz negativne zone u pozitivnu, ostvarivši profit od 61 miliona dinara, dok se skromno poboljšanje u nizu drugih kompanija ukazuje na sposobnost tržišnih aktera da se prilagode izazovima poput inflacije i smanjenja kupovne moći.
Petar Matijević ostaje lider po poslovnim prihodima, sa 23,4 milijarde dinara, iako je to rast od samo 2,2%. Osim toga, Yuhor i Zlatiborac istakli su se rastom prihoda, dok je Neoplanta takođe zabeležila napredak. Đurđević, kao manji igrač, postigao je impresivan rast od 78%, pokazujući da i manji mogu ostvariti značajne korake.
Prosečna bruto marža za industriju popela se na 10,42%, a EBITDA marža na 8,92%, vraćajući se na nivoe iz 2022. godine nakon blagog pada prethodne godine. Ipak, Matijević se suočava sa problemima, a Zlatiborac beleži najbolje marže.
Trendovi u industriji ukazuju na preokret ka povećanju prihoda od sopstvenih proizvoda, dok prihodi od prodaje robe opadaju. Ovaj razvoj sugerira fokus na vlastitu proizvodnju, a kompanije poput Matijevića i Yuhora imaju značajne udele prihoda od prodaje robe.
Porast cena sirovina i troškova bio je zapravo prilika za kompanije da svoje prometne cene usaglase s tržištem, što je rezultiralo blagim rastom profitabilnosti. Zlatiborac se čini najuspešnijim po pitanju razlike između troškova sirovina i prihoda od proizvoda, dok su Neoplanta i Carnex na sličnom tragu.
S obzirom na sve navedeno, srpska mesna industrija pokazuje otpornost i prilagodljivost, unatoč izazovima. U budućnosti će biti zanimljivo posmatrati kako će se tržište razvijati i kakva će uloga biti malih i velikih igrača u ovom sektoru.
