Čak i kada su isključeni, mnogi elektronski uređaji bespotrebno troše kilovate. Ovi uređaji, koji uključuju televizore, laptope, računare, veš-mašine, šporete, mikrotalasne pećnice kao i punjače, risivere i rutere, konstantno su povezani sa izvorom struje i time utiču na račun za električnu energiju domaćinstava. Dok su u „stendbaj“ režimu, njihova potrošnja je minimalna, ali sabrano, ova mala potrošnja može značajno povećati mesečne troškove.
Da bi se suočila s ovim problemom, Evropska unija (EU) je početkom maja ove godine pokrenula stroža pravila za potrošnju struje u režimu pripravnosti. Cilj ovog zakonskog okvira je smanjenje skrivene potrošnje energije, čime bi se doprinosilo smanjenju troškova. Ova regulativa seže još od 2008. godine, kada je EU dala smernice za ograničenje potrošnje energije uređaja u stanju mirovanja, dok su 2013. godine proširili pravila obuhvatajući uređaje povezane s internetom, poput pametnih televizora i set-top boks uređaja. Nova pravila donose dodatne restrikcije za nove uređaje koji troše energiju kada nisu u aktivnoj upotrebi, uključujući wi-fi rutere, bežične zvučnike, pa čak i električne roletne.
Miloš Banjac, profesor sa Mašinskog fakulteta, ističe da su nova pravila prvenstveno usmerena na proizvođače i trgovce električnih uređaja. Proizvođači će biti obavezni da obezbede da njihovi uređaji u „stendbaj“ modu troše značajno manje struje nego 2009. godine, ograničeni na samo 0,5 do 1 vat. Banjac naglašava da su najveći skriveni potrošači struje audio-vizuelni uređaji, kao što su televizori i kompjuteri, a svi uređaji sa displejom takođe predstavljaju problem, jer troše kilovate čak i kada su ugašeni.
U kontekstu Srbije, stručnjaci ističu da je važno isključivanje uređaja iz utičnica, kako bi se smanjila čak i ta minimalna potrošnja, koja se sabirakona godišnje može pretvoriti u značajnu ekonomiju. Na primer, punjač za telefon troši 0,2 vata kada je uključen, što na godišnjem nivou može da donese uštedu od 1,7 kilovata ako se redovno isključuje. S obzirom na to da prosečna potrošnja struje u Srbiji iznosi oko 300 kilovat-sati mesečno, ušteda može delovati nedovoljno velika, ali uvođenja strogih pravila značajno će promeniti pristup potrošača.
Osim ekonomskih prednosti, nova pravila donoće i ekološke koristi, procenjuje se da bi od 2030. godine mogla smanjiti potrošnju električne energije za četiri teravat-sata godišnje i izbeći 1,4 miliona tona emisije ugljen-dioksida. Ovo bi potrošačima moglo doneti uštedu od 530 miliona evra godišnje.
Uloga potrošača nije samo u odluci o isključivanju uređaja, već se očekuje i da se pridržavaju novih standarda energetske efikasnosti koji će biti jasno označeni na uređajima. Ova nova direktiva o ekološkom dizajnu zahtevaće od proizvođača da jasno označavaju energetska svojstva svojih proizvoda, što će pomoći potrošačima da donose informisane i ekološki prihvatljive odluke prilikom kupovine.
Iako bi isključivanje uređaja iz utičnica donelo minimalne uštede u potrošnji, stručnjaci preporučuju ovu praksu iz bezbednosnih razloga, posebno tokom dužih odsustava kod kuće. Dotrajale električne instalacije mogu izazvati požare. Evropska unija uvodi nova pravila, koja nisu obavezujuća za Srbiju, ali to nije smanjilo kvalitet uređaja dostupnih na našem tržištu, koji se proizvode prema strožim evropskim standardima.
Nova generacija elektronskih uređaja zauzimaće visoke tehnološke zahteve, dok se u industriji beleže promene i unapređenja. Na primer, iako je došlo do smanjenja potrošnje kod televizora, trendovi poput povećanja veličine ekrana dovode do ponovnog rasta potrošnje struje. Proizvođači će biti podsticani na razvijanje efikasnijih uređaja kako bi se zadovoljili globalni standardi energetske efikasnosti.
Stručnjaci naglašavaju da je važno biti svestan načina na koji trošimo energiju i kako manje navike, poput isključivanja uređaja iz utičnica, mogu dugoročno doneti veće uštede.
