Kada preminuli ostavi imovinu iza sebe, naslednici se suočavaju sa nekoliko obaveza, među kojima je i moguće plaćanje poreza na nasledstvo. U Srbiji važi zakon koji jasno definiše ko je dužan da plati ovaj porez, a ko je od njega oslobođen. U većini slučajeva, naslednici su zakonski obavezni da prijave nasleđenu imovinu Poreskoj upravi. Ukoliko prijava ne bude izvršena tokom ostavinske rasprave, obaveza ostaje i mora se izvršiti kasnije, a Poreska uprava zatim izdaje rešenje o visini poreza.
Prema važećem Zakonu o porezima na imovinu, određene grupe naslednika su potpuno oslobođene od plaćanja poreza. Ovo se odnosi, pre svega, na naslednike iz prvog reda, kao što su bračni partneri, deca i unuci. Takođe, oslobađanje se odnosi i na naslednike iz drugog reda, uključujući roditelje, braću, sestre, i njihovu decu, ali uz uslov da su minimum godinu dana pre smrti živeli u istom domaćinstvu sa preminulim. Humanitarne i državne organizacije su takođe oslobođene poreza.
Međutim, oslobađanje od poreza u drugom naslednom redu nije automatsko te je potrebno dokazati zajedničko domaćinstvo. Na drugoj strani, porez na nasledstvo plaćaju dalji rođaci, prijatelji i osobe koje nisu u krvnom srodstvu, kao i pravna lica koja su nasledila imovinu. Takođe, ako naslednici iz drugog reda ne ispunjavaju uslov zajedničkog domaćinstva, obavezni su da plate porez.
Visina poreza na nasledstvo varira. Za fizička lica iz drugog naslednog reda, porez iznosi 1,5% od tržišne vrednosti imovine, dok porez za ostale fizičke i pravne osobe može biti 2,5% ili više. Tržišnu vrednost utvrđuje Poreska uprava, a ne sami naslednici. Na primer, ako se četiri osobe koje su bliži srodnici nasledi stan vredan 100.000 evra, one neće plaćati ništa. Ukoliko imovinu naslede roditelji, braća ili sestre koji nisu živeli sa preminulim, nastaje obaveza plaćanja 1.500 evra. Onaj ko nije u srodstvu sa preminulim, moraće da plati 2.500 evra.
Nakon pravosnažnog rešenja o nasleđu, Poreska uprava donosi rešenje o porezu i naslednici imaju rok od 30 dana da prijave imovinu Poreskoj upravi, osim ako je postupak već automatski sproveden preko suda. Postoji mogućnost legalnog izbegavanja plaćanja poreza, posebno za nasljednike iz prvog reda ili one iz drugog reda koji zive u zajedničkom domaćinstvu sa preminulim najmanje godinu dana. Oni moraju dostaviti odgovarajuće dokaze, kao što su izvod iz matične knjige ili dokazi o prijavi prebivališta.
Zakon o nasleđivanju i porezu na nasledstvo u Srbiji može značiti dodatni trošak za mnoge, ali ukoliko pripadate prvom naslednom redu, ili ispunjavate određene uslove iz drugog reda, možete biti oslobođeni plaćanja. Za ostale rođake ili prijatelje, iznos poreza zavisi od tržišne vrednosti nasledstva i statusa naslednika.
Na taj način, porez na nasledstvo u Srbiji može biti dodatni trošak, ali postoji mogućnost oslobođenja za određene grupe naslednika. Važno je da se svi naslednici konsultuju sa stručnjacima ili pravnicima kako bi pravilno razumeli svoje obaveze i mogućnosti u vezi sa ovim pitanjem. Kao i kod svih zakonskih regulativa, informacije i konsultacije su ključne za sticanje prave slike o situaciji.
