Zbog nedavnih vremenskih nepogoda koje su pogodile Zapadnu Evropu, očekuje se da će prinose pšenice značajno uticati na pad. Stručnjaci upozoravaju da će se proizvodnja pšenice, koja je druga najveća u EU, suočiti sa problemima zbog manjih prinosa. Očekuje se da će rod pšenice u Ukrajini takođe biti smanjen za oko 30 odsto, usled prolećnog mraza i ratnih sukoba. Kako će ovo uticati na Srbiju?
Padavine i olujno nevreme uzrokovaće pad prinosa pšenice u EU, upozoravaju agroekonomisti. Cene pšenice su već porasle, ali prave posledice će se videti tek po završetku berbe. Očekuje se da će i u Srbiji biti manji prinos pšenice nego prošle godine, oko tri miliona tona, što je manje za 15 odsto. Polja u Srbiji se takođe suočavaju sa invazijom insekata, rezultatima klimatskih promena.
Srbija trenutno ima dovoljne zalihe pšenice za domaće potrebe i izvoz, sa viškom iz prethodnih godina. Zalihe pšenice u martu su iznosile više od dva miliona tona, a očekuje se još 1.8 miliona tona do kraja tržišne godine. Sunčina Savović iz Udruženja „Žita Srbije“ je potvrdila da se očekuje smanjenje prinosa u Rusiji, Ukrajini i Rumuniji, što će uticati na svetsku ponudu pšenice.
Cene žitarica su već počele da padaju nakon kulminacije pre tri nedelje, a pojavom investicionih fondova na svetskim berzama tokom pandemije, kretanje cena se ne može predvideti. Savović ističe da su geopolitička dešavanja i aktivnost finansijskih fondova postali ključni faktori za određivanje cena poljoprivrednih proizvoda. Rekordne zalihe pšenice u Srbiji mogu izazvati probleme u skladištenju, kako je bio slučaj sa kukuruzom prošle godine.
Sunčica Savović smatra da cene hleba neće značajnije porasti, s obzirom na očekivane cene pšenice u ovoj sezoni. Repromaterijali su poskupeli, ali cena hleba se sigurno neće promeniti. Tokom 17 godina koliko je u sektoru hrane, Savović ističe da cene hrane retko idu naniže. Smanjenje prinosa pšenice će uticati na cene proizvoda, ali ne bi trebalo da značajnije promene cenu brašna u Srbiji.
