Klimatski rizik je dostigao nivo „crvenog alarma“ za čovečanstvo, što je podstaklo investitore i donosioce odluka da se usmere na prilike i strategije za jačanje otpornosti na klimatske promene. Interesovanje za klimatske rizike na globalnom nivou poraslo je, posebno nakon Pariskog sporazuma iz 2015. godine, koji je postavio jasne ciljeve dekarbonizacije.
Svest o dugoročnim rizicima postaje sve prisutnija među investitorima. Fizički klimatski rizik može negativno uticati na troškove zaduživanja, kreditni rejting, fiskalnu održivost i političku stabilnost. Uz to, tranzicioni rizik, koji uključuje promene u politikama, potrošačkim preferencijama i tehnološkim inovacijama, takođe ima značajan uticaj. Nepridržavanje ekoloških standarda može dovesti do reputacijskih problema i pravnih posledica.
Evropska investiciona banka (EIB) nedavno je objavila indeks koji meri klimatske rizike u više od 170 zemalja, uključujući fizičke i tranzicione rizike, uzimajući u obzir sposobnost adaptacije. Rezultati pokazuju da su klimatski rizici nerazmjerno raspoređeni, pri čemu su zemlje u razvoju i oni sa rastućim ekonomijama najviše pogođene fizičkim rizicima kao što su uragani, poplave i porast nivoa mora.
Zemlje bogate fosilnim gorivima i one manje spremne za prelaz na nultu emisiju suočavaju se sa izraženijim tranzicionim rizicima. U regiji Zapadnog Balkana ekstremni klimatski događaji, kao što su sve češće poplave, dodatno testiraju otpornost ekonomija.
Srbija i Bosna i Hercegovina su posebno izložene fizičkom riziku, dok ostale zemlje u regionu imaju tranzicioni rizik ispod svetskog proseka, bez značajne zavisnosti od fosilnih goriva. Albanija se izdvaja po proizvodnji obnovljive energije, prvenstveno hidroelektričnim kapacitetima.
Pripremljenost za klimatsku tranziciju može poboljšati konkurentnost zemalja kroz smanjenje troškova energije i podsticanje ulaganja u zelene tehnologije. U svetlu rastućih klimatskih uticaja i mogućih karbonskih taksi koje će EU uvesti, Zapadni Balkan mora ubrzati zelenu tranziciju.
Multilateralne finansijske institucije igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju neophodne podrške, a EIB je prošle godine investedovala rekordnih 51 milijardu evra u zelene projekte. Svaki evro uložen u adaptaciju donosi značajne uštede u izbegnutim štetama.
Na Zapadnom Balkanu EIB realizuje projekte kao što su izgradnja vetroparkova i solarnih elektrana, modernizacija energetske infrastrukture i mere zaštite životne sredine. Takođe, pruža prilagođenu pomoć kompanijama da se adaptiraju i smanje emisije.
Sa rastućim klimatskim izazovima, prilagodba postaje neophodna. EIB analiza, dostupna putem njihovih radnih dokumenata, pruža dublji uvid u globalni indeks klimatskog rizika po zemljama i ističe denuncijacione aspekte potrebne za borbu protiv klimatskih promena.
