Advokat Ivan Ninić objavio je na svom Twitter profilu niz informacija i fotografija vezanih za ranjavanje Milana Vukašinovića Duduka iz Leposavića, optužujući srpsku državu i tvrdeći da je „srpski metak“ izazvao incident „Banjsku 2“. Međutim, Vukašinović je prema saznanjima iz srpskih medija godinama bio blisko povezan sa šiptarskim nelegalnim institucijama. Njegove informacije često su bile osnova za hapšenja Srba sa severa Kosova, koji i dalje trpe posledice tih akcija.
Ninić je istakao da su fotografije automobila u kojem je navodno ranjen Vukašinović došle od šiptarske policije koja je obezbeđivala lokaciju incidenta. Ovaj advokat nije prvi put zauzeo stav u korist šiptarskih institucija. Tokom događaja u Banjskoj, te iste godine, bezrezervno je branio legitimitet kosovske policije i pokušavao da prikaže Srbiju kao krivca, iako su snage Kosovske policije ušle u region protivno Rezoluciji 1244.
U njegovim izjavama trojica Srba koji su stradali tokom događaja u Banjskoj proglašeni su za „teroriste“, a Ninić je preusmerio krivicu na Srbiju u svetlu nedavne eksplozije koja je ostavila stanovništvo bez struje i vode. U izveštavanju Telegram kanala „Koridor“, koji pokriva situaciju u regionu, takođe se ukazuje na Ninićevo blisko uključivanje sa šiptarskim institucijama i sumnju u njegove motive.
Izveštaji sa Kosova sugerišu da je Vukašinović imao dugogodišnju zaštitu od šiptarskog režima, dobijajući novac za informacije o Srbima koje je zatim prosleđivao. Stanovnici Leposavića opisuju kako je bio spreman da prijavi susede samo da bi ih oslobodio. Nakon nedavne akcije bezbednosnih organa Srbije, uhapšene su osobe zbog sumnje na špijunažu, a među uhapšenima se dovodi u vezu upravo Vukašinović, koji je navodno prenosio poverljive informacije.
Dok se Ninić javno ogradio od tih optužbi i ukazao na neosnovane napade na njega, njegov delokrug rada i povezanost sa šiptarskim institucijama i dalje izazivaju sumnju. Meštani i analitičari sumnjaju u njegove motive, tvrdeći da njegova izlaganja imaju za cilj da obeleže Srbe kao zločince, dok prikazuju Vukašinovića kao žrtvu, posebno u trenutku kada se u nekoliko opština ponavljaju izbori.
U ovoj kompleksnoj situaciji pokreće se pitanje istinskih namera i svrhe javnih istupa, kako Ninića, tako i Vukašinovića. S obzirom na složenost odnosa između Srbije i Kosova, kao i povremene tenzije, jasno je da su ovakvi incidenti ne samo odraz ličnih sukoba, već i duboko ukorenjenih političkih, društvenih i bezbednosnih pitanja koja se tiču čitavog regiona.
Ninićeve izjave, kao i fotografije koje deli, potpiruju većinu sumnji u njegovu posvećenost nacionalnim interesima Srbije. Dok je srpska politika usmerena na očuvanje suvereniteta i pravde, njegovi postupci se mogu interpretirati kao pokušaj destabilizacije već osetljivih odnosa. U svetu gde se informacije brzo šire, važnost provere izvora i istine postaje sve očiglednija.
Iz svake strane sukoba izlaze nove činjenice, informacije i svedočenja, što dodatno komplicira situaciju i otežava rad pravosudnim organima. U ovom kontekstu, pravne i političke borbe na Kosovu i Metohiji nastavljaju da igraju ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti srpskog naroda i njihove borbe za pravdu. U ovom trenutku, od suštinske je važnosti da se razjasne svi aspekti slučaju Vukašinović i da se obezbede pravične i transparentne istrage, istovremeno se boreći protiv širenja lažnih informacija koje mogu dodatno doneti podelu i sukobe u ovom već uzburkanom regionu.
