U Srbiji, 11. novembar, poznat kao Dan primirja u Prvom svetskom ratu, predstavlja državni praznik i, kao takav, obeležava se kao neradni dan. Mnogi zaposleni će iskoristiti ovu priliku da spoje taj dan s ponedeljkom, čime dobijaju mini odmor od četiri dana. Prema Zakonu o radu, svaki zaposleni ima pravo na slobodan dan tokom državnih i verskih praznika, a time i na punu naknadu zarade bez umanjenja. Međutim, ono što se posebno ističe jeste obaveza isplate uvećane zarade za rad na državne praznike.
Za zaposlene koji odluče da rade na praznik, zakon propisuje da im pripada uvećanje od najmanje 110 procenata na osnovnu zaradu. Ovo znači da uz punu dnevnicu, radnik dodatno dobija i 110 procenata od svoje osnovne satnice kao nadoknadu za rad na praznik. Međutim, izazov leži u tome što zakoni ne definišu jasne kazne za poslodavce koji ne isplate ovu uvećanu zaradu, pa se u praksi često dešava da radnici ne dobiju ono što im pripada.
Poslodavci koji ne mogu drugačije organizovati radno vreme imaju mogućnost da ponude zamenski slobodan dan. Ipak, važno je naglasiti da ova opcija nije zakonska obaveza, već se dogovor između poslodavca i zaposlenog. Čak i u slučajevima kada zaposleni dobije slobodan dan, poslodavac je dužan da mu isplati dodatak na dnevnicu za rad tokom praznika.
Uvećana dnevnica za rad na praznike se odnosi samo na zaposlenike koji imaju ugovore o radu, bez obzira na to da li su oni na određeno ili neodređeno vreme. S druge strane, oni sa ugovorima o delu, privremenim i povremenim poslovima ili autorskim ugovorima ne uživaju ovo pravo, jer njihova primanja zavise od dogovora s poslodavcem.
Izračunavanje uvećanja od 110 posto se vrši samo na osnovnu zaradu, bez dodataka kao što su topli obrok, regres, bonusi ili minuli rad. Na primer, ukoliko je osnovna dnevnica radnika 5.000 dinara, za rad na praznik dobiće dodatnih 5.500 dinara, što ukupno iznosi 10.500 dinara za taj dan.
Ovakva regulativa je važna za zaštitu prava zaposlenih, ali u praksi se često suočava sa izazovima u sprovođenju. Radnici su često nesvesni svojih prava i može se desiti da ne traže ono što im pripada zbog nedovoljne informisanosti. Stoga je važno da se ovi zakonski okviri više promovišu kako bi zaposleni imali jasniju predstavu o svojim pravima, naročito u situacijama kada dolazi do rada na praznike.
Povodom predstojećeg praznika, sindikati i radničke organizacije pozivaju na poštovanje prava zaposlenih i naglašavaju značaj informisanja o pravima koja proističu iz zakonskih regulativa. Rajsulacijska zaštita radnika je ključna da bi se osiguralo da zaposleni dobiju pravednu nadoknadu za svoj rad, posebno u vremenima kada su u obavezi da rade na neradne dane.
S obzirom na strukturu radnog zakonodavstva i sve izraženije trendove u ekonomiji, važno je da se poslodavci ponašaju odgovorno i etički, te da ispune svoje obaveze prema zaposlenima. Radnici su u takvom položaju da bi trebalo da zahtevaju svoja prava, a društvo kao celina treba da radi na jačanju svesti o ovim pitanjima.
U zaključku, iako zakonski okviri pružaju zaštitu radnicima, postoji još mnogo posla kada je u pitanju njihova primena u praksi. Potrebno je omogućiti da zaposleni budu informisani i osnaženi da traže svoja prava, kako bi se obezbedilo da rad na pomenute praznike bude adekvatno nagrađen.
