Italijanski kardinal Pjetro Parolin, trenutni državni sekretar Vatikana, smatra se favoritom za izbor novog pape tokom predstojećeg konklava, koji će biti održan u Vatikanu. Parolin, koji ima 70 godina, ima bogato iskustvo unutar katoličke crkve i od 2013. godine vodi važne diplomatske poslove Svete stolice. Kako piše britanski list Indipendent, on je poznat kao razumna i umerena figura, što ga čini pogodnim kandidatom u očima mnogih kardinala.
Osim Parolina, još jedan važan kandidat je mađarski kardinal Peter Erdo, bivši predsednik Saveta biskupskih konferencija Evrope. Erdo, poznat kao pobožni marijanac, predstavlja konzervativno krilo Rimokatoličke crkve i mogao bi biti izazivač Parolina na ranim glasanjima. Ima 72 godine i protivio se brojnim modernim praksama u crkvi, kao što su pričest za razvedene i ponovo venčane katoliko, kao i kritikama na račun prihvatanja izbeglica.
U trci za novog papu uvršten je i filipinski kardinal Luis Antonio Talje. Ako bude izabran, on bi postao prvi papa iz Azije. Talje trenutno obavlja funkciju pro-prefekta Sekcije za prvu evangelizaciju unutar Dikasterija za evangelizaciju, a u kardinala ga je imenovao papa Benedikt XVI. Njegova uključena perspektiva u globalna pitanja i misijska putovanja mogla bi dodatno doprineti njegovoj kandidaturi.
Kardinal Mateo Cupi, ko ga je papa Franjo postavio na čelo Biskupske konferencije Italije, takođe je među kandidatom za eventualnog novog papu. Od 2019. godine je član kardinalskog kolegijuma, a tokom svog mandata imao je brojne važne posete, uključujući iu Ukrajini na misiji mira te susrete sa vodećim političarima, uključujući predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Džoa Bajdena.
Pored pomenutih favorita, u širem krugu potencijalnih kandidata nalaze se i kardinali Rejmond Leo Burke, Mario Grek, kao i afrički kardinali poput Petera Turksona, Roberta Sare i Fridolina Ambonga Besunga. Njihove različite perspektive na savremene izazove s kojima se crkva suočava doprinose raznolikosti mogućih izbora među kardinalima.
Konklava, proces kojim se bira novi papa, uključuje sve kardinale mlađe od 80 godina. Trenutno, među 135 kardinala, zabeleženo je da su dva otkazali svoje prisustvo zbog zdravstvenih razloga, što znači da će 133 kardinala učestvovati u izboru. Proces izbora papu je složen i zahteva prisustvo kardinala koji donose odluke u poverenju.
Pogled na istoriju izbora papa može biti zanimljiv. Naime, od poslednjih šest konklava, samo je papa Benedikt XVI izabran kao favorit 2005. godine, što ukazuje na kompleksnost i nepredvidivost ovakvih događaja. Novinarstvo seže u duboke istorijske aspekte, kako bi se razumeo trenutni trenutak izbora u svetku Katoličke crkve.
Zato će donosioci odluka u Vatikanu, dok se pripremaju za ovaj važan događaj, biti pod pritiskom globalne javnosti da izaberu vođu koji će usmeriti Rimokatoličku crkvu u 21. vek. Iako su kandidati različiti i dolaze iz različitih pozadina, zajednički cilj ostaje – vođenje vere i duhovnosti u složenom svetu današnjice.
Međutim, sa svakim novim izdanjem konklava, izazovi koje crkva mora prevazići postaju sve veći, tako da je izbor novog pape i više od puke ceremonije – to je trenutak odlučivanja o budućnosti crkve i njenim vrednostima.
