Prema podacima Privredne komore Srbije, prvi profesionalni upravnik stambene zgrade dobio je licencu sredinom avgusta 2017. godine. Danas, osam godina kasnije, u Srbiji ih ima oko 1.450, prisutnih u skoro svim velikim i manjim gradovima. Ova profesija postaje sve značajnija, s obzirom na potrebe za organizovanim i efikasnim upravljanjem zgradama.
Upravnici zgrada se dele na profesionalne i komšije upravitelje. Profesionalni upravnici, koji su tim licenciranim stručnjacima, imaju obaveze koje se tiču administracije, sanacije, popravki, kao i planiranja ulaganja u zgrade. Pored toga, oni su odgovorni za jasno definisane procesne procedure u skladu sa zakonom o stanovanju i održavanju zgrada.
S druge strane, komšija upravitelj je obično stanar koji se dobrovoljno angažuje kao upravnik, često bez ikakve naknade. Iako donosi određene prednosti, kao što su lični odnos sa komšijama i smanjeni troškovi jer se rad obavlja na volonterskoj osnovi, izazovi su takođe prisutni. Ovaj oblik upravljanja može se suočiti sa problemima limita vremena, nedostatka stručnosti i potencijalnih konflikata između stanara.
Profesionalni upravnici, poput Marine Mitić iz Beograda, objašnjavaju da je njihova uloga kompleksna i da podrazumeva više od samog održavanja zgrade. Njihova odgovornost uključuje i planiranje i transparentno trošenje sredstava, što omogućava osiguranje da su svi radni procesi u skladu sa zakonom. Pored obaveza, oni se suočavaju i sa izazovima, kao što je potreba za kvalitetnim majstorima i dodatna očekivanja stanara.
Statistika pokazuje da je izazov za komšije upravitelje u nedostatku podrške i resursa, naročito u većim zgradama gde je osnovna infrastruktura kompleksnija. Srđan Paroški, komšija upravitelj iz Mirijeva, ukazuje na važnost solidarnosti među stanarima kako bi se održavanje obavljalo efikasno i bez iznenadnih troškova.
Pitanje profesionalnog upravnika postalo je od suštinskog značaja u urbanim sredinama sa više od 30 stanova, gde kompleksnost održavanja zahteva stručno umeće. Za takve zgrade, profesionalni upravnik ne samo da pruža vrednost kroz sprečavanje kvarova, već i dugoročno štedi novac. Naime, upravnici zgrada su obavezni da imaju polisu osiguranja profesionalne odgovornosti, što dodatno osigurava zaštitu stanara u slučaju neizvršavanja obaveza ili problema.
Upravnici su takođe odgovorni za godišnje izveštaje o radu i hitne intervencije tokom vanrednih situacija. Ovo stvara dodatnu accountable strukturu, u kojoj su i stanari obavešteni i uključeni u proces donošenja odluka.
Prema izveštajima, manjim zgradama sa složnim stanarima može biti dovoljan komšija upravitelj, ali veće zgrade zahtevaju profesionalnog upravnika zbog složenosti njihove infrastrukture. Stanari imaju pravo da prijave neodgovorno ponašanje upravnika relevantnim institucijama, kao što su Sud časti pri Privrednoj komori Srbije ili građevinske inspekcije.
U svetlu rastuće urbanizacije i potrebe za organizovanim životom, deluje jasno da će uloga profesionalnog upravnika u Srbiji postajati sve značajnija. Od odgovornosti prema stanarima do transparentnog upravljanja, ovaj sektor će se razvijati kako bi zadovoljio sve veće i zahtevnije potrebe zajednice.
Osim toga, i dalje je ključno nalaziti načine za poboljšanje komunikacije između stanara i upravnika, kako bi se obezbedila stabilnost i blagostanje u zajednici. Takođe, organizacija edukacija za profesionalne upravnike mogla bi doprineti postizanju viših standarda u upravljanju zgradama i stvoriti efikasnije okruženje za sve uključene strane.
