U Vukovoj zadužbini danas je održan književni matine pod nazivom „Nedostaju nam“, posvećen jedanaestorici nedavno preminulih pesnika, čiji je doprinos književnosti neprocenjiv. Ovi pesnici su ostavili dubok trag u srpskoj kulturi, a njihovo delo i sećanje ostaju živi u srcima mnogih. Među njima su bili Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Petar Pajić, Rajko Petrov Nogo, Alek Vukadinović, Krstivoje Ilić, Dobrica Erić, Slobodan Rakitić, Branislav Petrović, Ranko Jovović i Manojle Gavrilović.
Akademik Matija Bećković, otvarajući skup, naglasio je da su ovi pesnici „Vukovi dužnici“. Ukazao je na tragične okolnosti pod kojima su mnogi od njih preminuli, govoreći o unutrašnjim borbama i problemima sa kojima su se susretali. Bećković je primetio da se smatrala prirodnom pojava odlaska velikih umetnika, dok u stvarnosti, to nije bilo tako. Odlazak pisaca često nije bio obeležen na adekvatan način, što je bio ogroman gubitak kako za umetnost, tako i za društvo.
U toku govora, Bećković je pominjao svoje uspomene na Branislava Petrovića, koga je sreo nedugo pre smrti. Branislav, svestan svojih poslednjih trenutaka, podelio je sa Bećkovićem osećaj poslednjeg susreta sa životom. Milovan Danojlić i Petar Pajić takođe su pomenuti kao veliki talenti, čiji je doprinos književnosti neprocenjiv.
Nakon Bećkovića, Dragan Lakićević je preuzeo reč i istakao značaj pesničkih dela ovih velikana. On je govorio o specifičnostima njihovih radova i životima, donoseći brojne anegdote koje su osvetlile njihove karaktere. Lakićević je podsetio na simbiozu pisanja i života koju su ovi pesnici održavali, navodeći da su bili ne samo stvaraoci, već i duboko angažovani ljudi.
Pesnik Alek Vukadinović, koji je doživeo život posvećen poeziji, ostavio je dragocena dela, dok je Petar Pajić bio važna figura u Valjevu i Beogradu. Krstivoje Ilić je bio poznat po tome što nikada nije imao stalan dom u Beogradu, često živeći u tuđim domovima, dok je Rajko Petrov Nogo pisao i za decu, ostavljajući trajne vrednosti kroz svoju književnost.
Jedan od važnih aspekata ovog skupa bila je i refleksija o tragičnim sudbinama pesnika. Milana Nenadića, koji je izgubio život u požaru, i Slobodana Selenića, koji se suočavao sa teškim zdravstvenim izazovima nakon povratka s letovanja, predstavljaju sudbine koje su duboko potresle njegovu zajednicu. Bećković je naglasio koliko je važno hisoriju ovih umetnika sačuvati kroz sećanje, upravo zbog načina na koji su uticali na kulturu i društvo.
Aleksandra Žeželj je pročitala kratke biografije pesnika, dajući prisutnima priliku da se podsete na njihov rad. Tokom skupa, glumac Janko Cekić kazivao je stihove, obogaćujući događaj duhovnim tonom.
Predsednik Skupštine Vukove zadužbine, Boško Suvajdžić, najavio je da će ovo biti prvi od mnogih sličnih matine programa koji će se održavati mesečno u zadužbini, čime će se nastojati održati sećanje na ove velike umetnike.
Na kraju skupa, Bećković je citirao Šekspira, govoreći o tome kako je prva noć u grobu možda i najduža. Ovaj stih je ponovo osvetlio duboku i često bolnu vezu između umetnosti i smrtnosti.
Ova manifestacija nije samo bila sećanje na pisce, već i podsećanje na važnost umetnosti u svakodnevnom životu. U svetu gde su umetnici često zaboravljeni, ovi skupovi nude priliku za obnovu i negovanje duha zajednice koja se ponosi svojim kulturnim nasleđem. Njihova dela i dalje žive, inspirišući nove generacije da pišu, stvaraju i izražavaju svoja osećanja kroz umetnost.
