IZBORI ZA KNJIGU GODINE
Nedavno su objavljeni izbori za knjigu godine, koji su zaključili ovogodišnje nadmetanje za ovu prestižnu titulu. U kategoriji beletristike izdvajaju se Selimir Radulović, Slobodan Jović, Marko Nedić, Tanja Kragujević i Persida Lazarević Di Đakomo.
Selimir Radulović se ističe svojom pesničkom knjigom „Zapis na stubu, Jerusalimskom“ koja donosi odjek savremenog čoveka oslonjenog u košmaru današnjice na biblijski podtekst. Slobodan Jović je autentičan pesnički glas, a njegova poezija proizlazi iz antropološkog podsećajući nas na svet koji smo napustili i izgubili u žagoru svakodnevnog ubrzanja. Marko Nedić predstavlja završnu knjigu u kojoj sabira proučavanja srpske proze u poslednjih 50 godina, prateći evolutivne procese i pluralističke poetičke tokove srpske proze. Izuzetna knjiga pesnikinje Tanje Kragujević o pesnicima, vrhunskih eseja o poznatim pesnicima, pisana je filigranskim stilom, duboka u tumačenjima. Persida Lazarević Di Đakomo daje izvanrednu naučnu monografiju o zaboravljenom Pavlu Solariću, zasnovanu na najnovijim istraživanjima u arhivama Venecije.
U kategoriji književnih nagrada izdvajaju se Tatjana Janković, Milan Micić, Nemanja Radulović, Selimir Radulović i Staša Bajac. Tatjana Janković svojim delom „Pogled pod suknju sveta“ pruža sugestivan i stilski prečišćen uvid u potresne i zanosne tajne ženskog iskustva. Milan Micić elegantnom i odmerenom naracijom, uz magijsku snagu poetizovane reči, prati burna komešanja nastala iscrtavanjem novih granica na tlu nekadašnje Austro-Ugarske. Nemanja Radulović hermeneutički pristupa složenoj i bogatoj slici Indije u srpskoj književnosti i kulturi prethodna dva veka. Selimir Radulović tematizuje unutrašnju borbu i slabost da bismo bili jaki, peva o strepnji da osetimo odlučnost i govori o strahu, kako bi nam poručio da smo u sigurnim rukama, da postoji neko ko će se za sve naše strahove i strepnje pobrinuti. Prvenac Staše Bajac predstavlja ljubavnu priču sa krimi-elementima koja postaje podloga za uzbudljivu introspekciju, ali i estetski skladna i lucidna promišljanja kulturoloških i mentalitetskih razlika između Balkana i Zapada, savremenog Beograda i Berlina.
Vladan Bajčeta ističe Muharema Bazdulja, Filipa Grbića, Novaka Đukića, Slobodana Jovića i Zorana Milutinovića. Roman Muharema Bazdulja oličuje džojsovski inspirisan napor da se vlastito (umetničko) iskustvo sabije u jedan neprekinut tok misli i roman od jedne jedine (nedovršene) rečenice. Roman Filipa Grbića predstavlja dostojan nastavak autorovih prethodnih dela u istom domenu, dopunjujući piščev prepoznatljivi svet generacijske nesnađenosti novim likovima i događajima. Poeme Novaka Đukića su pravo osveženje na srpskoj pesničkoj sceni, budući da velike teme nacionalne istorije i karakterologije tretiraju u inventivno razvijenom ozbiljno-smešnom registru. Slobodan Jović nastavlja svoje lirsko svedočenje o prosevima religioznosti u krajnje desakralizovanom svetu. Studija Zorana Milutinovića predstavlja još jednu u nizu autorovih briljantnih analiza pitanja od velike važnosti za srpsku kulturu, ovog puta kroz intelektualnu istoriju samorazumevanja (ne)pripadnosti evropskom kontekstu.
U kategoriji naučnih dela izdvajaju se Nenad Šaponja, Tatjana Janković, Selimir Radulović, Bojan Krivokapić i Zoran Đerić. Nenad Šaponja zbirkom pesama pruža čitaocima još jednu potragu za suštinom, večito skrivenom prividom i šumom svakodnevice. Tatjana Janković se ističe fragmentarnošću svesti savremenog življenja, a srodnim temama, sličnim emocijama, priče se povezuju u homogenu celinu. Selimir Radulović tematizuje unutrašnju borbu i slabost da bismo bili jaki, peva o strepnji da osetimo odlučnost i govori o strahu, kako bi nam poručio da smo u sigurnim rukama, da postoji neko ko će se za sve naše strahove i strepnje pobrinuti. Kroz susret različitih, često kontrastnih i naizgled nespojivih svetova, B. Krivokapić svedoči o neiscrpnoj lepoti življenja, o pravu na različitost i posebnost. U akrostihu Đerićevih pesama nalazi se srpska azbuka od slova A do slova Š, što s jedne strane predstavlja zadatost, dok s druge, nagoveštava da je reč o subjektivnoj, ispovednoj, emotivnoj i ličnoj poeziji.
Ova godina je donela izuzetna dela koja su oduševila publiku i stručnu javnost, a izbor za knjigu godine predstavlja zaista tešku odluku, s obzirom na visok nivo kvaliteta svih knjiga koje su ušle u konkurenciju. Očekuje se da će ova godina biti prepuna sjajnih književnih izdanja, a izbori za knjigu godine predstavljaju samo početak avanture u svetu književnosti.
