Dusan Uzelac, ekspert iz Kamatice, izrazio je zabrinutost povodom budućnosti nekih zanimanja, naglašavajući da bi knjigovođe i advokati mogli biti prva zanimanja koja će biti ugrožena automatizacijom i razvojem veštačke inteligencije. U razgovoru sa Tanjugom, Uzelac je izneo svoje stavove o promenama na tržištu rada i kako će nove tehnologije uticati na profesionalne karijere.
Prema njegovim rečima, knjigovodstvo se može smatrati matematičkim algoritmom, gde su svi procesi jasno definisani – od knjiženja do obračuna. „Svi pravilnici su vrlo jasni i matematički objašnjeni, tako da se ne može raditi ‘nasumice’. Kada se u ovu oblast uključe kompjuteri, upotrebna vrednost knjigovođa će značajno opasti“, izjavio je Uzelac.
Sličnu sudbinu, prema njegovim prognozama, dele i advokati. Uzelac ističe da je pravni sistem prepun procedura i pravila koja se mogu modelovati i obraditi algoritmima. Kako se razvijaju tehnologije kao što su veštačka inteligencija i mašinsko učenje, pravnici mogu biti manje potrebni, posebno za rutinske poslove kao što su priprema dokumenata i pravne analize.
Uzelac je dodao da bi visina zarade trebala biti sekundarna stvar prilikom odabira zanimanja. Njegov stav je da izbor karijere ne bi trebao biti vođen isključivo ekonomskim faktorima, već i ličnim interesovanjima, sposobnostima i potrebom za doprinosom društvu. „Ljudi bi trebali da biraju poslove koji ih ispunjavaju i gde mogu da ostave svoj trag, a ne samo zbog visoke zarade“, naglašava Uzelac.
Razvoj tehnologije i njen uticaj na tržište rada postaje sve značajnija tema širom sveta. Automatski sistemi, softverska rešenja i veštačka inteligencija postali su glavni akteri u radu mnogih kompanija, što dovodi do smanjenja potrebe za tradicionalnim zanimanjima. U svakodnevnom životu već postoje primene automatizacije – od online računovodstvenih softvera do pravnih platformi koje nude automatizovane usluge.
U kontekstu ovih promena, Uzelac predlaže da bi profesije koje se oslanjaju na kreativnost, emocionalnu inteligenciju i interpersonalne veštine mogle postati traženije u budućnosti. Zanimanja kao što su psiholozi, umetnici, dizajneri i socijalni radnici mogu se pokazati otpornijima na uticaj tehnologije, jer zahtevaju ljudski dodir i empatiju, koje mašine teško mogu replicirati.
Važno je napomenuti da se tržište rada takođe prilagođava tim promenama. Škole i fakulteti već razmatraju nove kurikulume koji će studentima omogućiti sticanje veština koje su potrebne u digitalnoj eri. Uzelac sugeriše da bi obrazovni sistem trebao naglasiti interaktivne i praktične pristupe kako bi se mladi prilagodili novim izazovima.
Osim obrazovanja, podrška inovacijama i preduzetništvu može biti ključna za uspeh u novom ekonomskom okruženju. Uzelac savetuje da bi svaka pojedinačna izmena u karijernim planovima trebala biti zasnovana na istraživanju tržišta i identifikovanju novih prilika koje se pojavljuju zbog tehnološkog napretka.
Završavajući razgovor, Uzelac podseća da bi svi trebali biti svesni dinamike promena koje donose nove tehnologije. Preporučuje da se pojedinci okušaju u razvoju veština kao što su digitalna pismenost, analitičko razmišljanje i kreativno rešavanje problema, kako bi ostali konkurentni na tržištu rada.
U suštini, Uzelac poziva na otvoren dijalog o budućnosti rada, pripremi mladih za neizvesne prilike i podsticanje zajednica na adaptaciju u novom društveno-ekonomskom okruženju.
