Branislav Bjelica je na promociji svoje nove knjige „Beogradski gubitnik“ istakao kako želi da zabeleži svakodnevicu i priče nepoznatih, ali zanimljivih ljudi u Beogradu. U ispunjenoj knjižari „Delfi“ u Studentskom kulturnom centru, Bjelica se fokusirao na likove koji se ne pojavljuju u medijima i koji često ostaju u senci društvenih normi i pravila. Oni su, prema njegovim rečima, zanimljiviji jer njihova iskustva i nadanja retko dolaze do izražaja, a zaslužuju da budu deo književnog kanona.
Bjelica je naglasio da su svi junaci njegovih priča stvarni i da je provodio vreme s njima, te ih smatra važnim i „bitnim u svojoj nebitnosti“. Ove reči oslikavaju njegov stav da čak i ljudi koji nemaju značajnu ulogu u javnom životu imaju svoju vrednost. Tako se, prema njemu, u svakodnevnom putovanju do posla može sresti „majstor u autobusu“ ili „pekarka s nadanjima“, čime se prikazuje različitost ljudskih sudbina.
Ova knjiga, kako je naglasio, bavi se likovima koji ne dobijaju spomenike ni ulicu u Beogradu, što je još jedan razlog zašto su oni zaslužili mesto u njegovoj literaturi. Bjelica je verovatno došao do inspiracije iz ličnih iskustava i susreta sa ljudima, što dodatno obogaćuje njegov narativ.
Fokusirajući se na svakodnevne sitnice i lične priče, Bjelica uspeva da prikazuje autentične aspekte beogradskog života. Njegov stil je slikovit i pun detalja, tako da čitaoci mogu da osete duh grada i karaktere njegovih junaka. Pisac i novinar Momčilo Petrović uporedio je Bjelicu sa američkim piscem Džonom Fanteom, naglašavajući da obojica inspiraciju nalaze u ličnom životu, pri čemu se jedan bavi Beogradom, a drugi Los Anđelesom.
Petrović je primetio da se Bjelica u knjizi često pojavljuje, ali ne po imenu, što dodatno doprinosi složenosti narativa i omogućava čitaocima da se povežu s likovima iz njegovog okruženja. Ovaj pristup deluje kao most između pisca i njegovih junaka, čime se dodatno ističe njihova ljudska dimenzija.
Muzičar Aca Seltik je dodao kako se termin „gubitnik“ ne može shvatiti kao univerzalni pojam, s obzirom na to da je za njega diskutabilno ko zapravo jeste gubitnik u životu. Njegov savet od oca, da se za određena mesta ne obraća direktoru već čuvaru, osvetljava racionalan pristup životnim izazovima i situacijama. Takođe, Seltik je naglasio važnost Bjelicove knjige, smatrajući je hronikom jednog vremena, koja će se čuvati kao i dela nekih ranijih pisaca poput Stevana Sremca.
U Bjelicičinoj knjizi, taksista Šone poznaje svaku rupu na beogradskom asfaltu, frizerka Ceca deluje iritantno, dok učiteljica Sneža pokušava da održi nadu u svoje učenike koji se kasnije transformišu u mrzovoljne Beograđane. Ovi opisi doprinose bogatstvu narativa i stvaranju slike o urbanom životu u Beogradu, koji je istovremeno šarenolika i složena realnost.
Novinarka Simonida Milojković je naglasila da junaci Bjelicione knjige nisu gubitnici u pravom smislu reči, već „organski, neprskani ljudi“ koji vode normalne živote. Svojim zapisima, Bjelica uspeva da dočara njihovu autentičnost i izazove s kojima se susreću svakodnevno. Njegov način pripovedanja je izuzetan, a prioritet mu je da čitaocima predstavi dubinu svakog od likova, čime se knjiga pretvara u citadelu ljudskih sudbina koje su često zanemarene.
Sve u svemu, „Beogradski gubitnik“ je delo koje pruža uvid u život običnih, ali značajnih ljudi, njihovih snova, nadanja, ali i poteškoća. Na taj način, Bjelica stvara univerzalnu priču o ljudskoj prirodi, koja će sigurno ostaviti traga na čitaočevu emotivnu svest.
