Prošla godina je bila izazovna za ratarsku proizvodnju u Srbiji, posebno na severu zemlje, uključujući Banat, i na Kosovu i Metohiji zbog nepovoljnih vremenskih uslova, rekao je Dragan Božović sa Istraživačko-razvojnog instituta „Tamiš“. Klimatski uslovi su značajno uticali na prinose kukuruza, soje i šećerne repe, dok su manje posledice zabeležene kod pšenice, suncokreta i uljane repice.
Institut „Tamiš“ pokriva Južni Banat i teritoriju Kosova i Metohije, pružajući podršku manastirskim ekonomijama i farmama krava, koza, ovaca, kokošaka, vinogradima i voćnjacima. Na primer, ekonomska imovina Gračaničke opštine prostire se na više od 4.500 hektara i većim delom je u vlasništvu manastirske ekonomije.
Ističe se da su prinosi kukuruza na Kosovu i Metohiji bili znatno niži u poređenju sa prošlogodišnjim prosekima. Na primer, prosečan prinos kukuruza po hektaru bio je oko dve tone. Sa druge strane, prinos pšenice u ekonomiji u Badovcu bio je prosečan, oko šest tona po hektaru. Božović navodi da postoje izazovi na Kosovu i Metohiji u poljoprivredi zbog klimatskih promena, političko-bezbednosne situacije i zastarele poljoprivredne proizvodnje.
Govoreći o Južnom Banatu, Božović ističe da su prinosi bili varirajući i delimično su bili iznad republičkog proseka. Prosečni prinosi ratarskih kultura u Banatu bili su oko: 5.400 kilograma pšenice, 5.900 kilograma kukuruza i 3.000 kilograma suncokreta. Kukuruz je zabeležio pad od 65 odsto u prinosu, suncokret za oko 30 odsto, dok je pšenica najmanje stradala sa padom od oko 20 odsto.
Božović ističe da su izazovi kao što su nedostatak padavina, suša, visoke temperature i smanjenje vegetativnih dana zahtevali prilagođavanje agrotehničkih mera. Među tim merama su obrada zemljišta, izbor sorti sa kraćom vegetacijom, mineralna ishrana na osnovu analize zemljišta, nega useva i navodnjavanje. Takođe je važno prilagoditi optimalne rokove setve novonastalim klimatskim promenama.
Jesenja setva ozimih kultura obavljena je u optimalnom roku, sa dobrim stanjem ozimih useva. Institucije kao što su Srpska pravoslavna crkva i nauka deluju u sinergiji i podržavaju poljoprivrednike u prevazilaženju izazova. Ovo partnerstvo je važno za jačanje poljoprivredne proizvodnje i ostvarivanje što boljih prinosa.
